Čak i dok škole ulažu u širenje ponuda karijerne edukacije, učenici i dalje nemaju pristup svim informacijama i savetima koji su im potrebni da bi doneli promišljene i realne odluke o karijeri, tvrdi novi izveštaj.
Što se tiče daljih nalaza, u izveštaju se naglašava da nema puno dokaza da programi karijerne i tehničke edukacije koji se nude u školama zaista odgovaraju potrebama industrije, a mnoge škole još uvek nisu potpuno prihvatile složenost pripreme učenika za potencijalne karijere jer nemaju odgovarajuće osoblje da to podrži.
Izveštaj FutureEd-a, tink-tenka sa sedištem na Georgetown University, ukazuje na hronične nedostatke savetnika u školama kao prepreku za efikasnu implementaciju relevantne i angažujuće pripreme za karijeru.
Čak i savetnici koji su na dužnosti su preopterećeni da bi zaista mogli da upoznaju interese učenika i pomognu im da ih usmere ka relevantnim programima. A savetnici imaju toliko dužnosti — od podrške socijalnim i emocionalnim potrebama dece do pomoći pri rasporedu časova — da priprema za karijeru može lako skliznuti na zadnje mesto dok oni “prioritetno rešavaju trenutne krize umesto proaktivnog planiranja,” navodi izveštaj.
U nacionalnom smeru, u godinama 2024-25, broj učenika po školskom savetniku iznosio je 372, prema Američkom udruženju školskih savetnika (American School Counselor Association), u poređenju sa preporučenim odnosom od 250 prema 1.
„Primećujete ovu proliferaciju karijernih puteva i fokus na karijeru, ali samo nudenje programa nije isto što i zaista pružanje karijernog istraživanja, navigacije i savetovanja kako bi učenici izabrali pravi put za sebe,” rekla je Anne Kim, višerađivač (senior fellow) u FutureEd koja je napisala izveštaj.
Da budemo sigurni, u istraživanju EdWeek Research Center iz 2025. godine, skoro polovina CTE nastavnika (46%) izjavila je da njihovi školski savetnici provode manje vremena na savetovanju vezanom za CTE nego na pripremi za fakultet. Oko 41% je reklo da savetnici provode otprilike isto vreme na obe aktivnosti, dok 13% kaže da savetnici provode više vremena na savetovanju vezanom za CTE.
Istovremeno, više od 70% tih nastavnica i nastavnika izveštava da je interes učenika za CTE programe porastao tokom poslednjih pet godina.
Izveštaj FutureEd-a navodi i druge prepreke koje škole suočavaju pri pružanju snažnih programa pripreme za karijeru: ukorenjen pristup „faks za sve“, nedovoljno razumevanje među učenicima i njihovim porodicama o mogućim karijernim opcijama, zbunjujuće opcije kvalifikacija i sertifikata bez jasnih načina da se njihova kvaliteta prati, te praznine u podacima o tome koje industrije očekuju veću potrebu za zaposlenima.
Rezultat je da učenici kažu da se osećaju neinformisano i nepripremljeno za život posle srednje škole. Samo 13% tinejdžera iz generacije Z izjavilo je da se oseća „potpuno spremnim da izaberu svoj put posle srednje škole“, prema jednom izveštaju zasnovanom na anketi citiranom od strane FutureEd.
Nepovezanost između interesovanja učenika za karijeru i realnih mogućnosti
Kako bi ilustrirao razliku između rane karijerne ambicije učenika i realnosti poslova koji će im biti dostupni uz pristojnu zaradu, Kim je ukazao na istraživanje Morning Consult iz 2025. godine, u kojem je gotovo polovina ispitanika iz generacije Z izjavila da je njihova idealna karijera „profesionalni kreator sadržaja“, bilo puno radno ili honorarno. Samo trećina ispitanika je rekla da bi želela „tradicionalni posao“.
Učenici možda imaju mnogo prilika da prate influensere na društvenim mrežama, ali nemaju realnu predstavu o svojim prihodima, navodi se u izveštaju. Od više od 127 miliona ljudi koji kažu da rade kao „kreatori“, makar honorarno, 70% izveštava da zarađuju manje od 49.000 dolara godišnje, a više od polovine je izjavilo da zarađuje manje od 15.000 dolara, prema istraživanju Morning Consult.
Slično, najpopularnija zanimanja koja učenici prvobitno istražuju kada razmišljaju o mogućim karijerama na Future.me, platformi za navigaciju karijerom namenjenoj školama od predškolskog do završetka srednje škole, uključuju profesionalne sportiste, advokate, glumce, pevače, modne dizajnere, pilote i frizere — zanimanja koja ili imaju prosečne prihode ispod 45.000 dolara ili zaposljavaju mali procenat radne snage u SAD-u.
U međuvremenu, najbrže rastuće poslove u Sjedinjenim Američkim Državama čine tehničari za servis vetroturbina, instalateri solarnih panela, medicinske sestre sa naprednim ovlašćenjima (nurse practitioners) i aktuari, prema američkom Zavodu za statistiku rada (U.S. Bureau of Labor Statistics).
Savetnici podstiču učenike da pohađaju CTE kurseve
Obrazovni radnici koji su učestvovali u istraživanju EdWeek Research Center iz 2025. godine rekli su da njihovi učenici sve više pokazuju interesovanje za karijerne puteve povezane sa digitalnom tehnologijom i veštačkom inteligencijom, građevinarstvom, fizičkim i bihevioralnim zdravljem i ugostiteljstvom.
Sedamdeset odsto CTE nastavnika izjavilo je da učenici pohađaju CTE kurseve zbog iskrenog interesa za određeni karijerni put. Dve trećine je reklo da su CTE kursevi privlačni i zanimljivi za učenike koji ih pohađaju.
Gotovo 40% ispitanika reklo je da ih njihovi savetnici podstiču da učestvuju u CTE programima.
Kim je priznala da zapošljavanje više savetnika kako bi se olakšalo vođenje karijernih razgovora sa učenicima nije lako izvesti. Umesto povećanja broja zaposlenih u toj oblasti, rekla je, distrikte bi mogli razmotriti partnerstva sa lokalnim organizacijama koje mogu pružiti istraživanje karijera, koučing i savetovanje u srednjim i osnovnim školama. Škole bi takođe trebalo da počnu da integrišu karijernu edukaciju u kurikulum što ranije kako bi učenici bili izloženi različitim opcijama koje bi mogle da probude interes.
Neke kompanije su razvile alate koje škole mogu koristiti, često uz upotrebu veštačke inteligencije, kako bi učenicima pomogle da istraže karijere i saznaju više o kvalifikacijama.
Na primer, Future.me ima bazu podataka od 800 karijera kojima učenici mogu da istražuju, izuzev onih koje ne obezbeđuju dostojnu zaradu ili koje bi školski lideri mogli smatrati neprihvatljivim (kao što su kockanje ili posluživanje pića). Platforma pruža informacije o specifičnim veštinama, stečenim diplomama i kvalifikacijama koje ti poslovi zahtevaju, kao i da li postoje povezane radne prilike u njihovom kraju. Takođe ima modul za učenike da vide da li bi plata tog posla podržala njihov željeni stil života, navodi se u izveštaju.
Dok ti alati mogu biti korisni, oni ne bi trebalo da zamene ljude, rekla je Kim.
„Alat ili AI mogu da dopune znanje savetnika, dopune učenikovno znanje, da pruže informacije o tržištu rada, o kvalifikacijama neophodnim za određeni put i slične stvari,” rekla je Kim. „Ali stvarni proces navigacije, razmišljanje o opcijama i prednostima i manama, zaista zahteva odnos jedan-na-jedan između učenika i savetnika.”
