Tokom nedelje idem u osnovnu školu i vikendom sa prijateljima izmišljam razne stvari. Možda treba da pojasnim. Ja sam odrasla osoba. Ja sam direktor osnovne škole i takođe nastupam sa improv grupom Four Day Weekend.
Bio sam i edukator i komičar više od dvadeset godina. Kada sam prvi put počeo u tim profesijama, mislio sam da treba da ih držim odvojenima. Vremenom sam primetio da moja komedija počinje da se uvlači u moj stil podučavanja. Kada sam postao vođa škole, shvatio sam da primena principa improvizacije ne umanjuje liderstvo, već ga jača.
Što duže živim u oba sveta, sve više shvatam da veštine koje čine snažnog improvizatora često odgovaraju veštinama koje čine efikasnog voditelja škole. Pažljivo slušanje, nadovezivanje na ideje drugih, podržavanje ljudi oko sebe i znanje kada trenutak humora može da ublaži tenziju — sve to ima ulogu u oba okruženja.
Jedan od temeljних principa improvizacije je koncept poznat kao “da, i.” Teorija kaže da nijedna ideja nije loša. Ono što se kaže na sceni prihvata se i zatim nadograđuje najpre prihvatanjem (da) a zatim razrađivanjem te ideje (i).
Na početku svoje administrativne karijere sam shvatio da reći “ne” retko bude najbolji odgovor ni van scene. U prvoj godini na mestu pomoćnika direktora, nastavnik mi se obratio posle prvog dana nastave i predložio da preuredimo liniju autobusa kako bi izlazak učenika bio glatkiji na kraju dana.
Već sam razradio novi sistem i više puta preuredio te znakove autobuskih linija kako bi sve bilo tačno. Zato sam rekao ne. Ne iz neke posebne potrebe, već zato što sam se previše bavio tim poslom i nisam više želeo da se time bavim.
Ako mi je nastavnik objasnio zašto misli da bi njegov sistem mogao biti bolji, uradio sam drugu najvažniju stvar u improvizaciji. Slušao sam. I znaš šta? Bio je u pravu. Napravili smo promenu. Sistem je radio bolje.
Ta misao mi se urezuje u sećanje. U improvizaciji, reći “ne” odmah zaustavlja tok scene. Energija se zaustavlja i scena nema gde da ode. Verovatnije je da će partner koji ste upravo odbili ostati uzdržan i neće doneti nove ideje ako se ta osoba ne oseća podržanom.
Isto se može dogoditi i u školama. Kada lideri odgovaraju na ideje sa trenutnim “ne”, razgovor se završava pre nego što dobije priliku da se razvije. Ponekad ideja zaista ne može biti razrađena ili nije pravo vreme, ali početak sa “ne” garantuje da ništa novo ne može nicati iz tog trenutka.
Promišljanje u duhu “da, i” pristupa stvarima na drugačiji način. Ono potvrđuje ono što je neko ponudio i traži načine kako na tome izgraditi. Umesto pitanja, “Zašto ovo neće funkcionisati?”, lider počinje da pita, “Kako možemo ovo da učinimo?” Ta mala promena podstiče saradnju i šalje signal nastavnicima i osoblju da su njihove ideje cenjene.
Još jedan princip improvizacije je jednostavan, ali snažan: učinite da vaš partner zablista. Na sceni improvizacije, scena retko uspeva kada se jedan izvođač trudi da zauzme glavni fokus. To sigurno ne osnažuje izvođače pored vas. Najbolje scene nastaju kada izvođači aktivno podržavaju jedni druge. To može značiti da pripremite partnera za smeh, ojačate ideju koju je on izneo ili pomognete da scena teče tako da svi izgledaju uspešno.
Vođenje u školama radi na sličan način. Efikasni lideri ne pokušavaju da budu najvidljiviji ili najviše slavljeniji u prostoriji. Ne trude se da pokažu da su najpametniji. Umesto toga, stalno traže načine da pomognu ljudima oko sebe da uspeju. Kada nastavnici osećaju podršku i poverenje, mnogo su spremniji da preuzimaju rizike, isprobavaju nove strategije i unose svoju kreativnost u učionice.
U improvizaciji izvođači znaju da kada pomognu partneru da zablista, cela scena postaje bolja. U školama, kada lideri usmere svoje napore ka pomaganju nastavnicima da uspeju, celo okruženje za učenje se poboljšava. Liderstvo postaje manje usmereno na diktiranje svakog trenutka, a više na stvaranje uslova u kojima drugi mogu da napreduju.
Lekcije koje sam naučio na sceni učinile su me boljim liderom. U školi se puno smejem i uglavnom nalazim humor gotovo u svemu. To ne znači da ne znam kada treba biti ozbiljan. Izvođač mora da poznaje svoju publiku i da ima dobar osećaj za ritam, a ja sam godinama usavršavao te sposobnosti. Želimo da škole budu zabavna, srećna i kreativna mesta za učenike, ali je jednako važno da i odrasli imaju isto to iskustvo. Kako se pokazuje, neke od najboljih lekcija liderstva počinju onako kako i svaka velika improv scena, sa dve jednostavne reči: “da, i.”
