Devedesetpet posto prosvetnih radnika kaže da njihova škola ili okrug ima zvaničnu politiku koja ograničava pristup mobilnim telefonima učenika tokom školskih sati, prema novoj anketi EdWeek Research Center.
Ali koliko su te politike dobro rešavale neke od uobičajenih problema s kojima se suočavaju škole? Prilično dobro, prema prosvetarima.
Uopšte gledano, nastavnici, direktori i lideri distrikte izveštavaju o uglavnom pozitivnim rezultatima ograničenja korišćenja mobilnih telefona, naročito kada je reč o poboljšanju ponašanja u učionici i angažovanju učenika. Sedam od deset prosvetnih radnika kaže da su ograničenja mobilnih telefona imala pozitivan uticaj u tim dve oblasti.
Iako poboljšanja nisu tako izražena, prosvetni radnici su takođe skloniji da kažu da su ograničenja mobilnih telefona imala pozitivan uticaj na učenje učenika, socijalno-emocionalni razvoj i dobrobit nego što bi rekli da nije bilo efekta.
„Mnogo nastavnika primećuje benefite ograničenja mobilnih telefona na angažovanje, ponašanje, dobrobit i učenje,” rekla je Bridžijet Vejli, izvanredni profesor obrazovanja na Univerzitetu Vest Teksa A&M. „Ali anketa mi je takođe jasno pokazala da posedovanje politike nije isto što i njeno uspešno sprovođenje. Kako je politika dizajnirana i koliko dosledno se njome upravlja, zaista mnogo utiče.”
(Vejli nije bila uključena u EdWeek Research Center anketu.)
Međutim, prisustvo nastave je jedina oblast gde većina prosvetnih radnika kaže da su ograničenja za mobilne telefone imala uticaj na ponašanje učenika: 7 od 10 kaže da ograničenja telefona nisu imala ni pozitivan ni negativan efekat.
U anketi su stotine prosvetnih radnika iznosile detaljnije mišljenje o tome kako politike o mobilnim telefonima utiču na njihove škole.
„Naša država je nedavno propisala politiku za mobilne telefone koja ograničava korišćenje ličnih uređaja tokom školskog dana,” rekao je administrator na nivou okruga u Oklahomi u delu ankete sa otvorenim odgovorima. „To je značajno promenilo angažovanje učenika, fokus i minimizovanje lošeg ponašanja.”
„Državne, distriktne i školske politike pomogle su da se podstakne više interakcije lice-u-lice i veštine ljudskih odnosa,” komentarisao je nastavnik srednje škole u Tenesiju. „Politike su takođe usmerile pažnju učenika više na sadržaje učenja.”
Anketa, sprovedena od sredine februara do sredine marta, obuhvatila je 596 nastavnika i školskih i distriktnih lidera.
Na nacionalnom nivou došlo je do brzog pomeranja ka ograničavanju upotrebe mobilnih telefona u učionicama u poslednjih nekoliko godina, kako su državni zakonodavci iz obe političke opcije odlučno delovali da ograniče upotrebu mobilnih telefona učenika u školama.
Najmanje 37 država i Distrikt Kolumbije zahtevaju od školskih distriktima da zabranjuju ili ograničavaju upotrebu mobilnih telefona učenika u školama, prema Education Week, koji prati te politike. Neke druge države su ili podsticajne ili preporučuju lokalnim distriktima da usvoje sopstvene zabrane ili restriktivne politike.
Mnogo nastavnika kaže da školske politike u vezi s mobilnim telefonima nisu dosledno sprovedene
Iako većina prosvetnih radnika izveštava da njihove škole imaju zvanična pravila koja ograničavaju mobilne telefone, i dalje postoji značajna varijabilnost u tome kako te politike izgledaju i kako se sprovode—ako uopšte i sprovode.
Na osnovu ovog uzorka podataka, mnoge škole ne zahtevaju da učenici zaključavaju svoje telefone u ormarićima ili u futrolama, rekla je Vejli.
„Umesto toga, čini se da se sve više oslanjaju na pristupe zasnovane na poštovanju pravila, kao što je isključivanje telefona ili njihovo odlaganje u rancu ili možda na nekom drugom mestu u učionici,” rekla je. „I to zaista ima značaj jer sugeriše da mnoge škole mogu imati ograničenja na papiru, ali stvarno sprovođenje često zavisi od ljudi, a ne od politike ili strukture.”
Kada je reč o tome da li su pravila u vezi sa mobilnim telefonima dosledno sprovedena, 64% prosvetnih radnika je reklo da jesu, dok 36% kaže da nisu.
Nastavnici (41%) su više skloni nego školski lideri (20%) i lideri distrikte (34%) da kažu da politike nisu dosledno sprovedene.
Whaley je rekla da razlike u percepciji nisu iznenađujuće.
„Politika može izgledati dosledno iz perspektive liderstva, ali u učionicama može biti manje dosledna,” izjavila je. „Zato mislim da perspektiva nastavnika toliko utiče na razgovor.”
Nekoliko nastavnika se izjasnilo o pitanju sprovođenja u anketi.
Jedan nastavnik srednje škole u Kaliforniji je rekao: „Dok pravilo škole zabranjuje korišćenje mobilnih telefona u učionici osim po diskreciji nastavnika, nisu svi nastavnici poštovali ovo pravilo. Prošle godine, iznerviran borbama oko upotrebe telefona učenika, kupio sam i počeo da koristim džepove za telefone. U većini slučajeva ovo je uklonilo distrakciju telefona u mojoj učionici, ali nisu svi nastavnici to uradili.”
„Počinjemo da uvodimo promene kako bismo smanjili korišćenje tehnologije širom distrikte i uvodimo strožu politiku za mobilne telefone zbog zahteva roditelja i zajednice,” rekla je nastavnica srednje škole u Minesoti. „Najteže je sprovođenje. Nismo dosledni u učionicama.”
Nova istraživanja o efikasnosti politika vezanih za mobilne telefone nastavljaju da se pojavljuju
Two-thirds of educators say that their school or district’s policy applies to the entire school day, while a little less than a third say their policies apply to instructional time only. (Five percent say their school or district does not have a policy restricting students’ cellphone use.)
Ograničenja mobilnih telefona, međutim, nisu čudotvorno rešenje, kako su neki ispitanici ankete primetili.
„Sa našom politikom o mobilnim telefonima vidimo vrlo mali broj telefona u časovima, ali mnogi učenici i dalje ne vraćaju telefone onako kako bi trebalo,” rekao je vođa škole srednje škole u Massachusettsu. „Mislim da učenici još uvek koriste telefone u toaletu i tokom pauza. Jedan od najvećih izazova koji vidim sa telefonima je šta se dešava izvan same zgrade škole, a što se onda unosi ovde.”
Iako mnogi prosvetni radnici izveštavaju o ranim koristima ograničenja mobilnih telefona, još uvek nije dovoljno da se definisano kaže koji tip politike radi najbolje — ili ako će bilo koja funkcionisati dugoročno.
Ove politike su nove, i istraživanje o njima tek počinje da se razvija.
U studiji distriktu na Floridi, istraživači sa Univerziteta u Rochesteru i RAND Corp. su otkrili da su rezultati testova učenika i prisustvo poboljšani u drugoj godini državnog zakona koji ograničava upotrebu mobilnih telefona u školama. Došlo je i do povećanja broja suspenzija učenika u kratkom roku, naročito među crnim učenicima.
Preliminarni rezultati još jedne tekuće studije, koju vode istraživači sa Univerziteta Pensilvanije i Stanford Univerziteta, ispituju podatke ankete od nastavnika. Rani nalazi sugerišu da stroža pravila o skladištenju mobilnih telefona vode ka fokusiranijem okruženju u učionici.
