Pre mnogo godina koledž je bio predstavljen kao konačna destinacija za svakog učenika od 1. do 12. razreda.
Danas, političari iz obe strane brzo kažu da je priprema učenika za radnu snagu jednako važna kao i priprema za koledž.
U odgovoru na obećanje administracije Donalda Trampa o većoj fleksibilnosti u politici prema K-12, države testiraju ideju da je karijerno i tehničko obrazovanje na par sa koledžom—doslovno.
Алabama želi da zatraži izuzeće od Zakona Every Student Succeeds Act (ESSA) koje bi zahtevalo da svi učenici polažu i ACT prijemni ispit za koledž (koji Žuta Pčela Država već koristi da ispuni ESSA-ov zahtev za procenu u srednjoj školi) i ACT WorkKeys, ispit koji je kreirala ista neprofitna organizacija kako bi procenila spremnost za karijeru.
AIdaho je inicijalno nacrtao zahtev za izuzeće koji bi omogućio pojedinačnim srednjoškolcima da biraju procenu koja najbolje odgovara njihovim planovima posle diplomiranja, umesto da svim učenicima dodeli isti test.
Vođe u obe države tvrde da bi ove izmene osigurale da srednjoškolske procene bolje mere spremnost učenika za život posle diplome, bilo da je to dalji studij ili odmah ulazak na tržište rada.
Pozivaoci za obrazovnu ravnopravnost, međutim, tvrde da bi predlozi oslabilili akademske standarde.
Takođe nije jasno da li bi planovi prošli nadzor američkog Ministarstva obrazovanja (DOE), koje mora odobriti izuzeća ESSA.
Zakon zahteva da države koriste isti test u svim okruzima, uz ograničene izuzetke, što bi moglo da zakomplikuje ove predloge.
Prilikom razmatranja ovakvih zahteva za fleksibilnost, ministarstvo pokušava da uskladi osnovno uverenje administracije Trampa da su države bolje pozicionirane od Vašingtona da vode K-12, sa imperativom da se podignu postignuća učenika i sprovedu zakonske obaveze u ESSA, rekla je Kirsten Baesler, pomoćnica sekretara za osnovno i srednje obrazovanje, u intervjuu za Education Week ranije ove godine.
Idaho je pritisnuo pauzu na dopuštanje učenicima srednje škole da biraju sopstveni test
U stvari, Idaho je već stavio svoj zahtev na čekanje kao reakciju na povratne informacije federalnog Ministarstva obrazovanja.
Prema originalnom predlogu, koji je nacrtan prošle godine, učenici 11. razreda mogli bi da biraju među predloženim menijem procena kako bi ispunili državni zahtev za testiranje, uključujući državni srednjoškolski test, SAT, ACT, Classic Learning Test, ACT WorkKeys i Armičko–civilne veštine (ASVAB).
Idaho i dalje planira da podnese predlog, ali će pre formalnog traženja izuzeća završiti rad na tome da pokaže da su ovi alternativni testovi validni i pouzdani i da su usklađeni sa državnim standardima, rekao je Maggie Reynolds, portparol Idaho Department of Education.
„Naša preferencija je da kreiramo najjači mogući zahtev tako što ćemo uspostaviti usklađenost testa za 11. razred pre podnošenja,“ rekla je Reynolds putem emaila.
Debbie Critchfield, državni superindentent za javnu nastavu, ostaje posvećena fleksibilnosti, delom jer veruje da davanje učenicima mogućnosti da izaberu test koji odgovara njihovim budućim planovima učini srednjoškolski test značajnijim, dodala je Reynolds.
Critchfield je ranije ove godine kazala da bi taj predlog pomogao da karijerna obrazovna inicijativa bude na par sa pripremom za posle srednje škole.
„Mi fantastično radimo na tome da učenicima pomognemo da odu na koledž. Ako želiš da ideš na koledž, mi ćemo ti pomoći da stigneš tamo,“ izjavila je Critchfield u februaru, pre nego što je država odlučila da pauzira deo srednjoškolskog testa iz zahteva za izuzeće.
Zahtev bi Idahou pomogao školama da „postignu isto koliko i sve druge stvari koje su na raspolaganju i u šta su, otvoreno, naši đaci zainteresovani,“ dodala je Critchfield. „Moj glavni cilj u ovome je da obezbedim relevantno iskustvo za svako dete.“
Alabama želi da svaki učenik polaže i test za prijem na koledž i test za spremnost za radnu snagu
Eric Mackey, zvaničnik države Alabama, izneo je sličan argument u vezi sa planom svoje države da zahteva od svih učenika da polažu i ACT i ACT WorkKeys.
„Imali smo period kada smo mislili da svi treba da idu na koledž, što verovatno nije bio dobar, razuman plan,“ rekao je Mackey u intervjuu ranije ove godine.
Mackey veruje da škole treba i dalje da pripreme svakog učenika za postsekundarnu edukaciju, ali da spremnost za karijeru treba da bude podjednako važna.
„Ako damo školama kredit u okviru njihovog sistema odgovornosti samo za to koliko učenika dostiže koledžsko opismenjavanje, doći ćemo do toga da će se u ovoj čitavoj grupi drugih učenika raditi dobar posao koji se ipak ne meri,“ rekao je Mackey.
Do sada, najveći otpor u državi dolazio je iz najuspešnijih distrikata, koji obično šalju većinu svojih učenika na četiri godine koledža, rekao je Mackey.
Ti distrikti su u početku tvrdili da im WorkKeys nije potreban jer „svi naši učenici idu na koledž,“ rekao je. Ali Mackey je odgovorio idejom da svi učenici treba da razumeju kako da primene svoje akademsko znanje na poslu.
„Mogu biti veoma pametan, ali i treba da znam kako da primenim te veštine,“ rekao je.
Predlozi za testiranje država mogli bi zatvoriti dugoročne opcije učenicima, kažu zagovornici
Amy Loyd, izvršna direktorica All4Ed, neprofitne organizacije koja se fokusira na obrazovnu ravnopravnost i pripremu učenika za život posle srednje škole, brine da bi Idaho-ovi i Alabama-ini zahtevi mogli da ograniče buduće izbore učenika.
„Obrazovanje treba da radi na širenju mogućnosti, a nikako da ih zatvara,“ rekla je Loyd, koja je tokom administracije Bidena bila pomoćnica sekretara u Uredu za karijerno, tehničko i odraslo obrazovanje.
„Političari bi trebalo da nastoje da osiguraju da nema pogrešnih vrata, nema ćorsokaka kada dizajniramo putanje. A moja briga je da ovakve dozvole mogu, manje-više namerno ili nenamerno, suziti mogućnosti učenika nakon srednje škole.“
Predlog Idaho-a da učenici biraju svoj test mogao bi navesti škole da usmere određene učenike ka manje akademski zahtevnim opcijama, što je, u suštini, „osmišljeni problem praćenja“ koji je prikriven kao izbor, rekla je Loyd.
A po Loyd-ovom mišljenju, uključivanje WorkKeys uz ACT u Alabama-in sistem odgovornosti takođe bi smanjilo akademička očekivanja.
Iako ACT široko prepoznat od koledža kao prijemni ispit, WorkKeys nema isti status među poslodavcima, naglasila je Loyd.
„Ovaj test ne predviđa nužno ishode zaposlenja i napredovanje na tržištu rada,“ dodala je. „Brinem se da nametanje na nivou države [je] trošenje mnogo vremena i novca i energije na nešto što nema čvrste dokaze.“
Ale Colin Dingler, viši direktor politike u ACT-u, rekao je da WorkKeys ima priznanje kod 656 poslodavaca u Alabama-i, od malih firmi do velikih korporacija.
Oko dve trećine učenika 11. razreda u državi već polažu WorkKeys, dodao je.
Oni koji tvrde da WorkKeys nema surovost verovatno „biraju“ najosnovnija pitanja testa, rekao je Dingler. „WorkKeys meri sposobnost učenika da primeni akademske veštine i znanje potrebne za uspeh u širokom spektru radnih okruženja. Ključ je da polagaoci mogu dostići najviši nivo, potvrđujući spremnost za rad, demonstrirajući veštine iz matematike srednjoškolskog nivoa, kao što su linearne, kvadratne i eksponencijalne funkcije i tumačenje kategorickih i kvantitativnih podataka.“
Lazaro Lopez, koji nadgleda karijerno povezanu nastavu kao zamenik superintendenta za nastavu i učenje u High School District 214, van Čikaga, vidi i Alabama-ine i Idaho-ine predloge kao korak u pogrešnom pravcu.
Zahtjev za izuzeće Alabama-e predstavlja dodatno testiranje, ocenio je Lopez, 2025 Education Week Leader to Learn From.
On veruje da postojeći zahtevi za testiranje već ispunjavaju potrebe i da novi test može odvratiti vreme i napore od „davanja učenicima stvarnih iskustava koja pomažu da otkriju svoju budućnost.“
A Idaho-ov predlog može navesti učenike da prođu pored akademske pripreme koje su im potrebne za uspeh u obrazovanju sa fokusom na radnu snagu.
„Mnoga od veština koje koristite u karijernom i tehničkom obrazovanju zapravo su primene visokih nivoa fizike i algebre i tehničkog čitanja,“ rekao je Lopez. „Svi učenici zapravo trebaju isti nivo akademske spremnosti kako bi bili pripremljeni za prilike posle srednje škole, šta god one bile.“
