Značajan broj članova školskih odbora je penzionisan ili je u penziji i nikada nije radio u obrazovanju, prema novom istraživanju koje rasvetljava ko sedi u tim uticajnim panelima.
Ovog leta, Istraživački centar EdWeek-a anketirao je 478 članova školskih odbora kako bi procenio šta najviše izaziva napetost u njihovim zajednicama, koje su prepreke za uspostavljanje mostova između škola i porodica i korake koje odbori preduzimaju da zatvore te jazove. Istraživanje je takođe prikupilo demografske podatke o članovima odbora, grupi koja je istorijski nedovoljno istraživana. Istraživanje je sprovedeno kao deo godišnjeg posebnog izveštaja Big Ideas časopisa Education Week, koji istražuje na koji način distrikti grade poverenje kroz komunikaciju i radoznalost.
Kako bi odraz predstavio nacionalno reprezentativan uzorak, ispitanici su dolazili iz 37 država, iz ruralnih, prigradskih i urbanih okruga. Većina je bila bela, ženskog pola i pripadala generacijama Baby Boomer ili Generacije X. Oko 40% ispitanika kaže da je u penziji izvan obaveza povezani s odborom, a 44% je reklo da nisu nikada radili u prosveti osnovnog i srednjeg školstva (K-12).
Evo ključnih zaključaka iz nalaza.
Mnogo članova odbora ima dugu staž na svojim mestima
Mnogo članova odbora je na svojim mandatima na mestima već deset godina ili duže. Četrdeset i sedam posto ispitanika je navelo da služi na trenutnom školskom odboru od 2019. godine ili ranije, dok je 14% izabrano ili imenovano pre 2010. godine.
Većina članova odbora ima Univerzitetsku diplomu
Članovi školskih odbora su generalno veoma obrazovani: 78% ima barem diplomu prvostupnika (bachelor). Gotovo trećina ima magistarsku diplomu, a 17% poseduje doktorat ili neku drugu naprednu diplomu.
Uz to, 58% navodi da im kućni prihod prelazi 105.000 dolara godišnje.
Mnogo školskih odbora je u penziji
Relativno veliki udeo članova odbora je u penziji, a često nemaju prethodno profesionalno iskustvo u obrazovanju.
Oko 40% ispitanika kaže da su u penziji kada nisu na dužnostima vezanim za odbor. Među zaposlenim ispitanicima, 18% radi u oblastima obrazovanja ili bibliotekarstva. Sledeće najčešće profesije su biznis/finansije i zdravstvena zaštita (po 6% svakog), a potom usluge zajednice ili socijalne službe (5%).
Četrdeset četiri odsto nikada nisu radili u obrazovanju K-12 pre, dok 30% su bivši nastavnici.
