Stav protiv tehnologije sa kojim se škole širom zemlje suočavaju nije neka beznačajna kritika koja bi sama od sebe magično iščezla, upozorio je Richard Culatta, izvršni direktor ISTE+ASCD.
Postoje ljudi koji misle da je to samo problem „crunchy” roditelja koji imaju previše vremena na raspolaganju. Oni misle da će proći samo tako, rekao je Culatta.
U međuvremenu, drugi veruju da „‘nema većeg posla na ovom svetu nego osigurati da sav uticaj tehnologije bude zabranjen u životima moje dece,'“ dodao je Culatta.
Pravi odgovor po pitanju tehnologije nalazi se negde na sredini, objasnio je Culatta. Nema istraživanja koje bi podržavalo upotrebu svih obrazovnih tehnologija, uvek i svuda u školama. Ali nema ni dokaza da bi potpuno uklanjanje bilo pametan potez, dodao je.
Pomoć školama da se snađu u toj realnosti — i ponovo uspostavljanje poverenja roditelja i zajednica u tehnologiju — biće glavna tema ISTE-ove godišnje konferencije 2026, koja će početi u Orlandu, Floridi, 28. juna.
Konferencija će se takođe baviti time šta učenici treba da znaju u svetu u kojem dominira veštačka inteligencija i uključiće sesije na teme poput redefinisanja testiranja uz pomoć veštačke inteligencije.
Education Week je razgovarao sa Culattom preko Zoom-a kako bi raspravljali o tim temama, kao i o tome kako nastavnici treba da reaguju na sve veći otpor prema ed-tehnologiji.
Ovaj razgovor je uređivan radi dužine i jasnoće.
Šta čujete od obrazovnih radnika o otporu prema ed-tehnologiji, ili ‚techlash,‘ kako ga neki zovu?
Ne bismo trebalo da koristimo tehnologiju svuda, uvek, u školama. Istraživanja to podržavaju. ISTE to podržava, zar ne? Ali ograničavanje tehnologije na osnovu vremena takođe nije podržano istraživanjima, i to je štetno za decu. Treba li imati ograničenja? Da, treba, ali neka budu zasnovana na kvalitetu, a ne na satu.
Ali prema poslednjim podacima, ima 414 predloga zakona koji se kreću kroz državne skupštine [koji traže ograničenje upotrebe tehnologije]. Kada se nešto usvoji kao zakon, neće jednostavno nestati, čak i ako javno mnjenje promeni.
Rekao sam pošto sam video koliko su brzo [neke škole] izbacile tehnologiju tokom COVID-a da će doći do korekcije kursa.
Mnogo škola je dodelilo uređaje znatno brže nego što su pripremale svoje nastavnike [da ih koriste u nastavi]. Ovo je posledica takvog pristupa. Ono što ne želimo da se desi jeste da se izbrišu zaista uticajni, delotvorni načini na koje tehnologija može da promeni živote učenika na bolje, zato što neke škole nisu uspele da smisle kako da spreče da deca provode ceo dan gledajući YouTube.
Čega se bojite da će se desiti ako škole počnu da odustaju od ed-tehnologije onako brzo kako su je usvojile tokom pandemije?
Nedavno sam bio u jednom školskom distriktu. Oni su jedan od distrikata koji veoma brzo povlače veliki broj svojih tehnologija. Promišljeni su po tom pitanju, ali to rade.
Razgovarao sam sa učenikom koji je bio maturant, prvak u svom odeljenju. Rekao sam: „Kako se osećaš povodom toga što maturanti neće imati pristup tehnologiji?“
To je bio emotivan razgovor. On je rekao: „Imam tešku disleksiju i ne bih bio ovde, apsolutno ne bih bio ovde, ne bih ni u školi, verovatno bih odustao [da nije bilo podrške tehnologije].“
Takve stvari su zaista teško prihvatiti.
Kako pomažete školama da dokažu da visokokvalitetni alati ed-tehnologije — ako se koriste pravilno — mogu biti korisni za učenje učenika?
Nismo rastavljali na delove neke od ludih tvrdnji koje kruže. Ono što smo uradili, i to ćemo predstaviti na konferenciji, jeste da je naš istraživački tim analizirao deset godina — možda i više — vrlo visokokvalitetnih dokaza, recenziranih istraživačkih studija, odgovarajući na neka od često postavljanih pitanja.
Kada roditelj uđe u školu i kaže: „Evo nečega što sam pročitao na internetu i kaže da nemate dokaza da tehnologija bilo šta poboljšava. U stvari, to utiče da se rezultati testova spuštaju. Šta biste rekli na to?“
Mnogo škola nema dobar odgovor. Zato smo prikupili dokaze i, mislim, imamo lep vodič. Cilj mu je da ti razgovori budu malo značajniji.
(Za drugačiju perspektivu o istraživanju iza efikasnosti ed-tehnologije, pogledajte EdWeek-ovu rundtable raspravu sa Jonathanom Haidtom, autorom knjige The Anxious Generation, bestselera koji tvrdi da detinjstvo provedeno uglavnom u neograničenom vremenu provedenom pred ekranima ima katastrofalne posledice po dobrobit dece i mladih odraslih.)
Postoje li sesiuni ili delovi konferencije koje ne smete propustiti ovogodi na godišnjoj konferenciji?
Biće prostor na konferenciji posvećen tome kako škole prilagođavaju razgovor o AI, prelazeći sa teme „Šta je AI? Kako funkcioniše?“ na „kako praktikovati njenu upotrebu na način koji podržava ljudske veštine?“
A biće i prikaz dokumentarnog filma „Multiple Choice“, koji predstavlja rad Winchester Public Schools iz Virdžinije na karijernom i tehničkom obrazovanju.
Biće i veoma zanimljivih tema oko ocenjivanja i ponovnog osmišljavanja procesa procene.
