Očekuje se da Teksaški državni odbor za obrazovanje ovog meseca glasa o dva predloga koja bi doprinela sve većem prisustvu hrišćanstva u učionicama širom države.
To je napor kojim su se zalagali konzervativni lideri, tvrdeći da obrazovni sistem države treba da se vrati osnovnim američkim vrednostima. Kritičari kažu da bi težnja za još hrišćanske nastave učenicima dala nepotpunu sliku istorije nacije i izostavila bi druge verske tradicije.
Odbor se očekuje da donese završnu odluku na sastanku ovog meseca o revidiranim Texas Essential Knowledge and Skills za društvene studije. Standardi određuju koje veštine i koncepte učenici treba da nauče u svakom razredu. Standardi uključuju biblijske ličnosti poput Abrahama i Mojsija uz ličnosti iz američke i teksaške istorije poput Džordža Vašingtona i Sama Houstona.
Odbor se takođe očekuje da glasa o obaveznom spisku za čitanje koji uključuje biblijske odlomke, poput priča o Davidu i Golijatu, proroka Jone koji bude progutan od strane ribe, i Putu na Damask, koji opisuje preobraćenje apostola Pavla iz progonitelja hrišćana u sledbenika Isusa.
Zakon države iz 2023. godine nalaže odboru da razvije listu književnih dela koja učenici moraju da pročitaju. Spisak mora da uključi bar jedno delo po razredu—daleko manje od otprilike 200 naslova koji su bili uključeni u skraćeni spisak koji je prethodno odobren na januarskom sastanku odbora.
Član odbora Tiffany Clark, D-DeSoto, izjavila je putem e-pošte da javne škole moraju služiti svim učenicima, a ne da biraju ko se oseća uključeno a ko isključen. To znači da država ne sme da koristi politiku da promoviše jednu religiju nad drugom. Iako je sama kršćanka, Clark je rekla da država i njene javne škole nemaju nikakav posao da prave pravila koja se tiču vere.
„Moja vera mi je stvarna. Ona me vodi u tome kako se krećem, kako postupam prema ljudima, kako se pojavljujem“, rekla je. „Ali moja vera ne treba državnu podršku da bi opstala. I definitivno ne treba da se nameće drugima da bi bila validna.“
Član odbora Evelyn Brooks, R-Plano, izjavila je da joj odgovara ideja opcionog kursa književnosti koji bi se fokusirao na Stari i Novi zavet, ali samo na nivou srednje škole.
„Roditelji zaslužuju priliku da svojoj deci prenesu sopstvenu veru pre nego što budu izloženi nečemu drugom u školi“, rekla je. „Moguće je da će učenicima razredne dobi biti zbunjujuće da čuju jedan skup verskih ideja kod kuće, a u školi da čuju drugi skup učenja.“
Brooks je takođe rekla da ne podržava listu književnih dela. Njenim brigama nije toliko reč o naslovima koju ona uključuje, koliko o broju dela koja nastavnici moraju da predaju. Brooks, bivša nastavnica, brine da bi lista mogla biti toliko opsežna da nastavnici neće imati vremena ni za šta drugo, što bi im oduzelo mogućnost da biraju knjige koje su prilagođene njihovim časovima ili zajednicama.
Ni jedan od ostala dva člana odbora koji predstavljaju delove severnog Teksasa—Pam Little, R-Fairview, i Brandon Hall, R-Aledo—nisu odgovorili na pozive ili e-poruke za komentar. Hall, koji je pastor crkve u Springtown-u, napisao je na Facebooku pre januarskog sastanka odbora da bi čitanje„vratilo Reč Božiju u škole na značajan način.“
Religija stiče prisustvo u teksaškim učionicama
U 2024. godini, odbor je usvojio Bluebonnet Learning, program čitanja u osnovnim školama koji uključuje biblijske priče, uz težnju da unapredi načine na koje deca savlađuju tekst.
Prošle godine, poslanici države su usvojili zakon kojim se školskim distriktima nalaže da u učionicama izlažu donirane plakate Protestantske verzije Deset zapovesti. Zakon je osporavan, ali ga je kasnije potvrdio 5. U.S. Circuit Court of Appeals.
Pored toga, poslanici su prošle godine usvojili zakon koji zahteva da svi teksaški školski odbori održavaju glasanje o tome da li će se odrediti vreme za molitvu i čitanje Svetog Pisma. Zakon ne zahteva da distrikti usvoje takvu politiku, već samo da glasaju o njoj. Većina školskih odbora severnog Teksasa je odbila predlog.
Mandy Drogin, viši saradnik u Texas Public Policy Foundation, izjavila je da ove politike nisu usmerene na proselytizing u školama. One su usmerene na to da učenici imaju osnovno razumevanje temelja američkog društva i zapadne civilizacije.
Fondacija, konzervativni istraživački centar sa sedištem u Austinu, bio je partner za nekoliko politika koje daju hrišćanstvu veće prisustvo u školama Teksasa. U aprilu, Texas Tribune je izvestio da je fondacija dala grant od 70.000 dolara univerzitetskom odseku jednog od savetnika za sadržaj koji vodi prepravku standarda iz društvenih studija, što je navelo demokratske članove Državnog odbora za obrazovanje da usporavaju proces.
Drogin je tvrdila da je nemoguće razdvojiti američku istoriju od hrišćanskih temeljnih vrednosti osnivanja države. Napomenula je da su potpisnici Mayflower Compact, prvog upravnog dokumenta Plymouth Kolonije, zapisali da su krenuli iz Engleske „za slavu Boga i napredovanje hrišćanske vere.“
„Niko ne govori da se obožava Isus. Niko ne govori ništa o proselytizaciji,“ kazala je. „Ali moramo osigurati da učenici, američka deca, razumeju kako je Amerika postala ono što danas jeste.“
Naglašavanje uloge hrišćanstva u američkoj istoriji
Učenici u Teksasu već učе religiju u svojim časovima društvenih studija. Međutim, ta nastava se uglavnom bavi konceptima kao što su uloga verskih ideja u oblikovanju istorijskih događaja i kulturnim uticajima raznih svetskih religija.
Predloženi standardi idu dalje, dajući veći naglasak na ulogu hrišćanstva u američkoj istoriji i smanjujući značaj drugih vera.
Većina predviđenih standarda o islamskom svetu usredsređuje se na konflikte između hrišćana i muslimana. Odbor je ukinuo standard koji se bavio doprinosima muslimanskih učenjaka u razvoju algebre i astronomije na svom aprilskom sastanku.
Tоком javnog svedočenja o novim standardima za društvene studije u aprilu, Melinda Preston, predsednica Republikanske partije okruga Denton, pozvala je odbor da „vrati obrazovanje naših učenika istini.“ Tvrdila je da je Sjedinjene Države osnovano na Judeo-hrišćanskim vrednostima i da je biblijsko poučavanje bilo jedan od temelja ranog američkog obrazovnog sistema.
Kao primer, Preston je ukazala na New England Primer, obrazovni tekst koji je objavljen u Bosotnu krajem 17. veka i koji je bio u širokoj upotrebi više od jednog veka. Primer je spajao veštine čitanja sa puritanskom teologijom i uključivao odlomke iz King James Bible.
Preston je takođe istakla i dva od najstarijih i najuglednijih američkih univerziteta, Harvard i Yale, kao primere prisustva hrišćanstva u američkom obrazovnom sistemu od najranijih dana. Oba univerziteta osnovali su protestantski sveštenici i prvobitno su se fokusirala na teološko obrazovanje.
„Od samog početka, obrazovanje u Americi bilo je usko povezano sa verom i moralnim učenjem,“ rekla je Preston. „Već u 1600-im godinama Biblija je bila centralno sredstvo za podučavanje pismenosti i vrednosti u kolonijalnim školama.“
Predlog uvođenja religije u škole Teksasa ima dugu istoriju
Mark Čansij, profesor religijskih studija na Southern Methodist University, rekao je da težnja za više verskog sadržaja u javnim školama Teksasa datira najmanje od 1980-ih, koliko on navodi. Ali se tema dobija veći značaj u poslednjoj deceniji.
Čansij kaže da podržava „akademski informisano, netestersko proučavanje hrišćanstva“, kao i druge verske tradicije i svete tekstove u školama. Ali smatra da odbor daje privilegiju hrišćanstvu i minimizuje diskusiju o drugim verama. Njegova važnost hrišćanstva u američkoj istoriji zaslužuje proučavanje, kaže, ali brine ga što će izbori naglašavanja u standardima iz društvenih studija ostaviti učenike sa pogrešnim utiskom.
Na primer, standardi uključuju reference na hrišćanske temelje pokreta za ukidanje ropstva. Ali standardi ne spominju činjenicu da su i ropstvoši koristili Bibliju da bi odbranjili tu praksu. Ta razlika ostavlja učenike sa nepotpunom slikom tog perioda u istoriji, rekao je Čansij.
Gledište učenika o religiji u školama
Iniya Nandakumar, učenica Copell High School-a, rekla je da brine kako sve prisutnije hrišćanstvo u javnim školama može uticati na to koliko dobro učenici mogu da uče. Nandakumar, čija je porodica hinduistička, rekla je da ima učenika u školi koji praktikuju hrišćanstvo, islam, hinduizam i sikhizam. Kada vlada počne da favorizuje jednu religiju nad drugom u školama, neki učenici će biti isključeni, rekla je.
Nandakumar kaže da je zadovoljna što ima prijatelje iz raznovrsnih pozadina i što može da sazna više o tome kako svaka od njihovih religija funkcioniše, dok i dalje zadržava svoje verske prakse. Ali kada vidi da hrišćanstvo dobija viši status kao politička odluka, oseća da učenici poput nje nisu zastupljeni.
U zemlji kao što su Sjedinjene Američke Države, gde svi dolaze iz različitih sredina i mnoge verske tradicije postoje već decenijama, Nandakumar kaže da nema smisla da vlada nametne jednu religiju ljudima koji je ne praktikuju.
„Mislim da su javne škole jedno od retkih mesta koja su namenjena da služe svakom učeniku podjednako, bez obzira na njihovu veru i poreklo“, rekla je.
Državni odbor za obrazovanje planira da se sastane od 22. do 26. juna u Austinu.
