Predsednik Donald Tramp ponovo predlaže da se iz federalnih programa za osnovno i srednje obrazovanje oduzmu više od 8 milijardi dolara.
Ali to ne znači da škole treba odmah da se pripreme za rezove te veličine. Kongres još ima do 30. septembra da odobri budžet za predstojeću fiskalnu godinu. Ako se ponovi dosadašnja istorija, moglo bi proći mnogo meseci nakon toga dok poslanici postignu dogovor — i taj dogovor bi se mogao mnogo razlikovati od Trampovog predloga.
U međuvremenu, Trampov budžet pruža uvid u način na koji trenutna administracija razmišlja o finansiranju prosvete dok se približavaju srednjoročni izbori. Takođe pruža još jednu priliku da se ponovo pogleda kako budžetski proces funkcioniše — po zakonu i u praksi.
Evo nekoliko ključnih zaključaka koje treba imati na umu.
Predlog Trampa nije zakon
Uobičajena zabluda — naročito tokom drugog Trampovog predsedništva, kada je predsednik unilateralno poremetio tok milijardi sredstava za obrazovanje — jeste da su nivoi finansiranja u predlogu budžeta predsednika u suštini primenjivi čim predlog stigne.
Ali Kongres ima ovlašćenje nad finansijama, prema Ustavu SAD. Predsednikov budžet je samo lista želja. Zakonodavci nemaju obavezu da slede predsednikove prioritete potrošnje, a predsednik nema ovlašćenje da sprovede nivoe potrošnje bez Kongresa.
To ne znači da neće pokušati, međutim.
Prošlog jula, više od tri meseca nakon što je Kongres odobrio federalni budžet za fiskalnu 2025. godinu, administracija Trampa je odbila da oslobodi skoro 7 milijardi dolara sredstava po formuli koja je dodeljena školama K-12. Administracija ih je potom nekoliko nedelja kasnije odmrznula, posle pravnih izazova i podrške iz dvostranačkog fronta.
Od tada nastavlja da pokušava da meša u kongresne odobrenja za finansiranje, mada često nije uspeo — sudovi su nedavno blokirali Trampove napore da zamrzne finansiranje za negu dece, zdravstvenu zaštitu i javnu radiodifuziju.
Ipak, prosvetni radnici širom zemlje nastaviće da pažljivo prate da li administracija Trampa nadograđuje svoj 2025. projekat naglog ukidanja stotina ranije dodeljenih grantova u okviru brojnih programa. U nekim slučajevima ti rezovi su potpuno uništili čitave programe, uključujući obuku budućih nastavnika i razvoj radne snage, bez odobrenja Kongresa.
Tramp nastavlja da traži rezove u istu grupu programa
Široko rasprostranjeni otpor prema mogućnosti masovnih rezova u finansiranju prosvete ne izgleda da je promenio stavove Trampove administracije.
Prošlog maja, Trampova administracija je predložila ukidanje više od 40 zasebnih grant programa za obrazovanje, uključujući gotovo sve programe koji služe školama K-12.
Kongres je na kraju odbacio sve te rezove. Ovog puta, administracija Trampa ponovo predlaže da se potpuno ukinu svi isti programi. Jedini K-12 programi koji bi preživeli pod Trampovim planom su, kao i prošle godine, formulirani grantovi za studente sa niskim prihodima, specijalno obrazovanje, škole na federalnoj imovini i učenici domorodačkih naroda, kao i nadoknada za školske obroke (koja bi dobila blago povećanje finansiranja od Ministarstva poljoprivrede SAD).
Poslanici su takođe odbili da prihvate Trampove predloge za 2025. godinu za dve inicijative za objedinjavanje različitih tokova finansiranja za obrazovanje — jednu za opšte K-12 obrazovanje, i jednu za specijalno obrazovanje. Te promene, kao i prošlogodišnji predlozi da se ukinu manje federalne agencije poput AmeriCorpsa, Instituta za muzeje i bibliotečke usluge, te nacionalni endowments za umetnost i humanističke nauke, pojavljuju se i u novom predlogu budžeta. Čak i za dve kancelarije Ministarstva obrazovanja koje Tramp želi da smanji, ali ne i da elimini, ovogodišnji predlozi smanjenja izgledaju identično kao prošlogodišnji: 49 miliona dolara manje za Ured za građanska prava; i 450 miliona dolara manje Institutu za obrazovne nauke, which ispravlja deo istraživanja i prikupljanja podataka ministarstva.
Brojevi su zamjenjivi
Dokumenti budžeta objavljeni prošlog petka ističu predlog za smanjenje ukupnog finansiranja programa Ministarstva obrazovanja za 3% — znatno manje nego 15% smanjenja koje je bilo istaknuto u prošlogodišnjem predlogu.
Ali ovaj broj ove godine je malo zavaravajući. Tramp predlaže praktično sve iste rezove finansiranja kao i prošle godine. Ali on takođe predlaže povećanje godišnjeg iznosa za Pell stipendije za studente sa niskim prihodima za 10 milijardi dolara.
To povećanje, ako bude usvojeno, podiglo bi godišnji nivo finansiranja Pell stipendija tako da bude isti kao ukupan iznos finansiranja za tekuću fiskalnu godinu, koji je uključivao jednokratno povećanje od 10 milijardi dolara koje je Kongres odobrio prošlog leta, kao deo zakona pod nazivom One Big Beautiful Bill Act. To znači da povećanje od 10 milijardi dolara predloženo u budžetu za fiskalnu 2027. godinu zapravo nije novo.
Neki predlozi protivreče drugim politikama
Otkako je prošlog leta, Ministarstvo obrazovanja pod sekretarkom Lindom Mekmen potpisalo je deset ugovora sa pet različitih agenata koji će preuzeti svakodnevne zadatke upravljanja preko više od stotinu programa za K-12 i visoko obrazovanje.
Međutim, predlog budžeta Trampa bi iz sistema izuzeo dve od tih agencija i pet tih ugovora, prema analizi Komiteta za finansiranje obrazovanja, neprofitne lobističke koalicije.
Svi programi Ministarstva obrazovanja koji su planirani da pređu u odeljenja Ministarstva spoljnih poslova i Zavoda za zdravlje i ljudske resurse ne bi postojali ako bi Trampov budžet bio usvojen onakav kakav je napisan. To uključuje grantove za povezivanje škola i zajednica; razvoj obrazovnog TV programa; i pružanje dečje nege za roditelje koji pohađaju fakultet.
Gde drugo, administracija Trampa želi da ukine konkurentni grant program za nastavu građanske kulture. Ali pre samo šest meseci, Ministarstvo obrazovanja je dodijelilo 150 miliona dolara novim dobitnicima kroz taj program — daleko više od godišnje budžetske dodeljene svote Kongresa od 25 miliona dolara.
„Ovaj rekord investicija naglašava posvećenost Administracije Trampa jačanju građanske edukacije širom zemlje“, navodi se u saopštenju za štampu koje najavljuje dodelu sredstava.
Predlog budžeta takođe ukida finansiranje za „kompletne centre“ ministarstva nekoliko nedelja nakon objave javnih komentara o budućnosti programa; i regionalna obrazovna laboratorija, iako nedavni unutrašnji izveštaj o potencijalnom restrukturiranju kancelarije koja sadrži taj program ne predlaže njihovo gašenje.
Ravnomerno finansiranje bi zapravo značilo još jedan rez
S obzirom na to da je administracija Trampa iznela jasnu želju za značajnim smanjenjima finansiranja, prosvetni zagovornici koji očekuju veća ulaganja uglavnom su videli ravnomerno finansiranje ključnih programa kao političku pobedu.
Ali to ne menja činjenicu da ravnomerno finansiranje koje je odobrio Kongres zapravo predstavlja smanjenje ulaganja kada se računa inflacija.
Nivoi finansiranja većine federalnih obrazovnih programa ostali su nepromenjeni u poslednja četiri usvojena budžeta. To znači da će za narednu školsku godinu škole dobiti otprilike isti iznos federalnih sredstava za većinu programa kao i za tekuću školsku godinu i dve prethodne.
Zahvaljujući inflaciji i drugim faktorima poput Trampovih tarifa, cene potrošačkih dobara su porasle za 9% u poslednje četiri godine, prema podacima Bureau of Labor Statistics. Pritisak na državne budžete se takođe povećava.
Sve to znači da mnoge školske okruge u mnogim sredinama moraju sve više da se oslanjaju na prihode lokalnih poreskih obveznika kako bi platile rastuće troškove pružanja nastave učenicima.
