Karijerna pismenost predstavlja snažan pokazatelj sigurnosti zaposlenja u savremenoj ekonomiji, prema najnovijem izveštaju Fondacije DeBruce.
Karijerna pismenost nije povezana samo sa sigurnošću zapošljavanja, već se povezuje i sa višim primanjima, zadovoljstvom zbog beneficija koje nisu povezane sa platom i dugoročnim štednim rezervama, kao i sposobnošću da se upravlja prekidima i prelascima u zaposlenju, navodi se u izveštaju koji koristi podatke iz nacionalno reprezentativnih anketa sprovedenih među oko 36.000 Amerikanaca uzrasta 18–64 godine u periodu od 2021. do 2025. godine.
Fondacija DeBruce, neprofitna organizacija koja podržava širenje karijernih puteva i pružanje resursa za pripremu za karijeru, definiše karijernu pismenost kao sposobnost razumevanja, planiranja i navigacije kroz širok spektar karijernih putanja tokom života.
To je „razumevanje onoga šta voliš da radiš, čime se dobro snalaziš, imati viziju za budućnost i biti spreman i samouveren da pogledaš različite vrste prilika koje postoje na tržištu rada, jer će tržište rada nastaviti da se menja“, izjavila je Leigh Ann Taylor Knight, izvršna direktorka i glavni operativni direktor Fondacije DeBruce, u intervjuu za Education Week.
Imati veštine karijerne pismenosti posebno je važno danas za učenike jer je veoma verovatno da će, kada u budućnosti uđu na tržište rada, imati više karijera tokom vremena, dodala je.
Tražitelji posla suočavaju se sa neizvesnošću na tržištu rada i brzom promenom ekonomije usled sve veće primene generativne veštačke inteligencije. Nedavni izveštaj Federal Reserve Bank of San Francisco pokazuje da je pronalaženje posla za većinu ljudi postalo teže u poslednje dve godine.
Izveštaj Fondacije DeBruce takođe sugeriše da veštine karijerne pismenosti napreduju vremenom, što znači da je važno da se počne sa njihovom poukom što ranije. Zbog toga škole imaju ulogu u razvoju tih veština, izjavila je Taylor Knight.
Učenici treba da znaju koje veštine obično vole da obavljaju i u čemu su dobri, kao i kako te veštine povezuju sa radnom snagom, rekla je. Ovo može pomoći učenicima da razviju viziju gde bi se mogli naći na tržištu karijera.
Učenici takođe treba da razviju svoje veštine traženja posla, dodala je. Treba da budu sposobni da prepoznaju prilike, procene svoje opcije i napreduju uz veću samostalnost, navela je.
Mnoga školska okruga odgovaraju na rastuću potražnju za učenjem zasnovanim na radu
Mnoga K–12 okruga šire programe učenjem zasnovanim na radu i tehničko-obrazovne programe kako bi odgovorili na sve veću potražnju učenika za prilikama da istraže i uključe se u širok spektar puteva nakon srednje škole. Neki od njih takođe obezbeđuju da učenici završavaju školovanje uz kredencijale koje priznaje industrija i/ili koledž kredite.
Te prilike su ključne za postavljanje učenika na put uspeha u njihovoj prvoj karijeri. Škole „treba da im pruže i informacije o tome kako da razmišljaju o naredna tri koraka u karijeri koje će preduzeti“, izjavila je Taylor Knight.
Brooke Kusch, potpredsednica odeljenja za savetovanje i razvoj karijere u Asocijaciji za karijerno i tehničko obrazovanje (ACTE), složila se da škole treba da počnu da razmišljaju o načinima uključivanja šire karijerne pismenosti u svoje kurikulume pripreme za karijeru. ACTE predstavlja CTE profesionalce na svim nivoima obrazovanja.
„Dugo smo vremena gurali učenike ka tome šta ih zanima, a to im više ne pomaže,“ izjavila je Kusch. „Učenici treba da gledaju u svoje afinitete i razumeju koje su im najbolje veštine, jer to će ih služiti na duže staze.“
Mnoga država zahteva da učenici imaju neki oblik plana karijere pre nego što diplomiraju, ali ti planovi nisu uvek korišćeni u potpunom kapacitetu, rekla je Kusch.
Na primer, u Oklahomi, gde je Kusch savetnica za karijeru u CTE centru koji služi srednjoškolce i odrasle, individualni plan karijere „predstavlja nefinansijski mandat, i to je uglavnom samo kutija koju treba proveriti“, rekla je.
„Nije iskorišćen da bi se dobilo karijerno pismeno razumevanje i slično,“ dodala je. „Može se bolje uraditi, ali nalazimo se na dobrom putu.“
Izazov za škole je u tome što postoje brojni uslovi za diplomiranje koji otežavaju ugradnju fleksibilnosti da učenici istraže što više karijera koliko žele, rekli su stručnjaci.
„Treba imati tačan broj časova matematike, tačan broj časova prirodnih nauka, i to ostavlja samo određen broj sati dnevno učeniku za dodatnu obuku,“ rekla je Kusch. „Ako želite da učenik izađe iz srednje škole sa sertifikatima i bude više karijerno pismen, koji trošak ćemo tada uzeti u razmatranje?“
Advokati CTE-a poznaju da je ovo izazov. Mnogi CTE programi funkcionišu u izolovanim silosima, sa malo koordinacije i usklađivanja među K–12, mogućnostima post-sekundarnog obrazovanja i samom radnom snagom. Advance CTE, nacionalna neprofitna organizacija koja predstavlja lidere CTE na državnom nivou, ovog proleća je predstavila novu viziju koja se fokusira na rušenje tih silosa i bolje povezivanje učenikove edukacije sa karijernim mogućnostima.
„Škole ne mogu same da ovo urade,“ rekla je Taylor Knight. „Ovo zapravo zahteva uključivanje preduzeća, komora i građanskih tela, kao i roditelja i drugih u zajednici.“
