Njujork grad i Los Anđeles — dva najveća školska distrikta u zemlji — prošle nedelje su objavili da zabranjuju korišćenje generativne veštačke inteligencije (AI) učenicima. Zabrana u Njujorku važi za osnovne i srednje škole, dok Los Anđeles Unified najavljuje moratorijum za sve učenike. Ove politike proizašle su iz zabrinutosti roditelja oko korišćenja ed-tech alata u školama. Da li ono što ovi distrikti predlažu — ukidanje najsavremenije tehnologije koja se brzo integriše u širok spektar digitalnih alata za većinu učenika — tehnički može biti ostvarivo? Teško je — možda čak i nemoguće — potpuno isključiti generativnu AI u čitavoj školi kao da je to svetlo na prekidaču, rekao je Viktor Li, saradnik profesora na posdiplomskom odeljenju za obrazovanje na Univerzitetu Stanford, koji je proučavao uticaj AI na obrazovanje.
Generativna AI, tip tehnologije koja pokreće velike modele jezika poput ChatGPT, Claude i Gemini, može da stvori nešto novo — esej, sliku, spisak predloga — kao odgovor na pitanje ili podstrek, ponekad uz zapanjujući ljudski nivo veštine. Ali tehnologija je, argumentovano, upravo jedan „supernapučen“ način da se uradi ono što bi stariji oblik AI — prediktivna AI koja dopunjava poruke — radio. Oba čine predviđanja, ali generativna AI je drugačija jer pravi mnogo više veoma brzih predviđanja o tome šta bi sledeće reči (ili „tokeni“ u tehničkom žargonu) mogle biti. Ništa nije baš lako odvojiti ove dve kategorije, primetio je Li. Generativna AI „ulazi u toliko stvari,“ rekao je. „Teško je razložiti.“ Na primer, prediktivni tekst koji se može pojaviti dok pišete poruku ranije nije uključivao generativnu AI, dodao je Li. Ali sada neki modeli zapravo koriste tu verziju tehnologije.
Ipak, zabrane AI i pored mogućih izazova i dalje imaju smisla, argumentovao je Kelli Klansi, majka deteta koje pohađa javnu školu u Njujorku i vođa Organizacije Roditelji za oprez u AI u obrazovnim prostorima, građanske grupe. „Pomenuti da je AI svuda, pa ga ne možemo zabraniti, pa samim tim ne treba ni pokušati, je lenj argument“, izjavila je Klansi.
Prevencija da deca vide ili koriste AI sada je teža nego ikad
Neke forme generativne AI mogu biti gotovo neizbežne, složili su se Li i drugi stručnjaci. Na primer, neke funkcije u popularnim grafičkim alatima, poput Canve ili PowerPointa, koriste generativnu AI kako bi pomogle učenicima sa vizuelnim prikazom ili rasporedom slajdova za prezentacije. Generativna AI takođe se koristi na nekim platformama koje olakšavaju učenje učenicima koji uče engleski jezik (kao aplikacije za prevođenje) ili aplikacijama koje čitaju tekst naglas učenicima. A Google Pretraga sada sažima rezultate koristeći generativnu AI kao podrazumevanu opciju i nudi „AI režim“ (obe funkcije su označene kao „neprihvatljive“ za decu od strane organizacije Common Sense Media, nezavisne organizacije koja se fokusira na mlade i tehnologiju; u recenziji su navedeni netačni odgovori alata i nedostatak reagovanja na crvene zastavice za nesigurno ponašanje).
Distrikt Los Anđelesa pokušao je da problem reši tako što je učenike uputio da ne reaguju na AI-generisani sažetak. Ali to nije savršeno rešenje, jer učenicima je teško „nevideti“ AI-jeve odgovore. Informativni sajtovi kojima učenici mogu pristupiti za istraživanje verovatno će sadržavati i AI-generisani sadržaj, koji možda neće biti označen kao razvijen ili informisan od strane AI. „Ove stvari će se samo težati i dodatno zakomplikovati“, naglasio je Li.
Kada školski distrikti kažu da „zabranjuju“ generativnu AI za određene grupe učenika, verovatno misle na isključivanje chatbota ili alata koji bi mogli da napišu učeniku esej ili da reše math problem za njih, dodao je Li. Razumeo je njegovu tvrdnju da su dve škole instinktivno suprotstavljene pokušaju da se AI alata podvrgnu većoj analizi, posebno onima koji su usmereni na učenike. Ipak, dodao je, verovatno će postojati „čudni, neočekivani rubni slučajevi“ kada nastavnik ili učenik ili roditelj postavi pitanje da li nešto može biti korišćeno jer izgleda da sadrži elemente generativne AI, iako to nije bio tip koji je prvobitno izdvojen u ukupnoj politici korišćenja AI.
Neki stručnjaci tvrde da zabrane AI mogu podstaći tehnološke kompanije da uklone neke od najproblematičnijih funkcija iz svojih proizvoda
Smanjenje prisustva AI može podstaći tehnološke kompanije da uklone neke od najproblematičnijih karakteristika iz svojih proizvoda, rekla je Klansi. Slično tome, Meg Leta Džouns, profesorka na Univerzitetu Džordžtaon koja proučava uticaj tehnologije na porodice, smatra da distrikti mogu „isključiti“ najproblematičnije, učenicima usmerene generativne AI komponente ed-tech alata. Po njenom mišljenju postoji dobar razlog da se to uradi, iako ona preferira politike na nivou škole ili zajednice umesto sveobuhvatnih, distriktu usmerenih, „jedan po svemu“ naloga, naročito u velikim distriktima poput Njujorka i Los Anđelesa.
Uticaj AI na učenike je uglavnom nedovoljno testiran, a generativna AI se oslanja na podatke da bi pokretala svoje operacije — crvena lampica kada je reč o privatnosti učenika, upozorila je Džouns. „Nadam se da moratorijum [kao što su ga uspostavili Njujork i LAUSD] može da nas odvede ka mestu gde ćemo imati bar neke ideje o tome kako bismo mogli da gradimo bezbedne proizvode za škole“, kazala je. „Trenutno, mi još nismo ni blizu.“ Međutim, Džouns veruje da bi veliki distrikti trebalo da primene zdrav razum i oprez prilikom donošenja odluka o AI ili tehnologiji općenito. „Veći distrikti koji pokrivaju mnogo različitih kulturnih i socijalno-ekonomskih potreba [trebali bi da postave] tehnološke politike koje predstavljaju [zajednice]“, rekla je. Često, poglede na korišćenje tehnologije nisu konzistentni među distriktima.
