Theresa Salinas je seniorka na Harlingen High School u Harlingenu, Teksas, i plesom se bavi još od druge godine života.
Pre tri godine pristupila je školskom drill timu i dok je vežbala dvostruke okrete, potpuno je pukao njen prednji ukršteni ligament kolena (ACL). Nažalost, povreda kolena kod srednjoškolaca nije retka — naročito kod tinejdžerskih devojaka.
Broj srednjoškolaca koji su doživeli povrede ACL porastao je za 26% u periodu od 2007. do 2022. godine, a porast je znatno izraženiji kod tinejdžerskih devojaka (32%) nego kod tinejdžerskih momaka (14,5%), prema Nacionalnoj koaliciji za povrede ACL.
Put ka oporavku je dug — između šest i dvanaest meseci — i on ne utiče samo na fizičko zdravlje adolescente, već i na njihovo mentalno zdravlje. U ovoj dobi tinejdžeri formiraju svoj identitet. A za učenike-athlete, to se zaista vrti oko njihovog sporta, rekao je Dr. Melissa Christino, ortopedski hirurg i asistent profesora ortopedske hirurgije u Dečjoj bolnici u Bostonu i Harvard Medical School.
„Kada se oduzme mogućnost takmičenja, to može biti prilično razarajuće, čak i na kratko vreme,“ rekao je Christino. „Može imati mnogo posledica po socijalni i psihološki život i zdravlje pacijenta.“
Za tinejdžere, oporavak ide mnogo dalje od fizičkog.
„Ležala sam u krevetu, nisam mogla da se pomerim, i to je bilo zaista teško mentalno,“ rekla je Theresa za Education Week. „Radila sam puno samoproučavanja i pitala se: ‘Šta ću sada? Da li ću ikada ponovo plesati?’“
Studenti-athleti Christino imaju pristup sportskim psiholozima, stručnjacima za mentalne veštine i socijalnim radnicima. Nakon operacije Theresa je išla na fizioterapiju radi rehabilitacije, ali nije imala pristup drugim uslugama.
Reflektujući, Christino napominje da je retko da medicinski poskytovioci nude takav nivo holističke nege povezan sa sportskim povredama; mnogi jednostavno nemaju resurse. „Naš posao kao hirurzi sportske medicine je da brinemo o celom sportisti,“ rekao je Christino, „a ne samo o kolenu.“
Zašto su female athletes sklonije povredama ACL
ACL je ligament kolena koji pruža stabilnost, posebno tokom pokreta kao što su usporavanje, promena pravca, skakanje i prinudno sletanje.
Postoji nekoliko razloga zašto tinejdžerke imaju veću učestalost povreda ACL u odnosu na dečake, rekao je Joseph Janosky, asistent profesor atletske obuke i koordinator kliničkog obrazovanja na Lasell University u Massachusettsu.
Kako tinejdžerke rastu i sazrevaju, razvijaju se manje ACL-ove sa manje mišićne mase oko njih — što pomaže stabilizaciji ligamenata — u odnosu na tinejdžerske dečake. Neka istraživanja veruju i da hormoni tokom puberteta utiču na fleksibilnost ACL-a kod devojaka, čime postaju podložnije povredama, rekla je Sandra Schultz, profesor emerita kineziologije i direktorka Centra za žensko zdravlje i dobrobit na School of Health and Human Science na Univerzitetu of North Carolina, Greensboro.
Uz to, lar razlog da devojke u kasnoj adolescenciji imaju sporiji rast mišićne mase, dok momci mogu nastaviti da dobijaju mišićnu masu i u dvadesetim, što rezultira različitim pokretima tela i igrom tokom sportova, kako su rekli i Schultz i Christino.
Pored toga, žene imaju često drugačije mehanike skokova i sletanja nego muškarci, što može opteretiti kolena ženskih sportista i povećati predispoziciju za povredu ACL, rekao je Christino.
Nakon povrede ACL i operacije, većina tinejdžera zahteva mesecima fizičke terapije. Usklađivanje PT sa školskim obavezama može biti izazovno za mnoge učenike.
Postoje znaci na koje nastavnici mogu obratiti pažnju ako student-atleti imaju poteškoća posle povrede, rekao je Christino. Ako učenici gube san, postaju razdražljivi, anksiozni, manje angažovani ili se čine povučenima — simptomi su u skladu sa depresijom — nastavnici mogu postavljati otvorena pitanja, na primer kako procenjuju svoj oporavak, kako bi procenili njihovo blagostanje.
Theresa je imala poteškoća sa povratkom u školu posle operacije, rekla je Education Week. Njoj je fizička terapija bila zakazana tokom petog časa, što ju je teralo da ranije napušta četvrti čas kako bi stigla na vreme. Bilo je i situacija kada je morala da izostane sa časa zbog rasporeda.
Ako i druga učenica, Reiley Grace Whitson, 20 godina, pukla ACL na levom i desnom kolenu — jednom u osnovnoj školi, a drugi put u srednjoj školi — rekla je da su oba puta bila mentalno izazovna.
Whitson, koja pohađa Milligan University u Tennesseeju, rekla je da je razvila poremećaj ishrane i depresiju usled povrede u osnovnoj školi.
„Povukla sam se od mnogih prijatelja, naročito od onih iz košarkaškog tima, [i] provodila vreme sa porodicom,“ rekla je Education Week. „Samo sam želela da budem sama i da tonem u osećaj samosažaljenja.“
Prva povreda je zahtevala oporavak od 16 meseci. Kada se desila druga povreda, aktivno je nastojala da ne padne u isti mračan put. Uložila je sve u rehabilitaciju, što je rezultovalo šestomesečnim oporavkom. Whitson je bila ohrabrena podrškom svog košarkaškog trenera, što ju je podstaklo da se oporavi brže.
Njen stav bio je: „Bio sam u ovoj situaciji ranije. Video sam koliko mi je to uzelo prvi put, a sada pokušavam da krenem u to sa boljim pristupom.“
Eksperti se slažu: škole moraju biti jednako prilagodljive student-atinima
Nakon što student- atleti dožive povrede ACL, važno je da škole prepoznaju da će učenik trebati podršku kako bi savladao i fizička i akademska ograničenja. Takođe je važno uspostaviti dobru komunikaciju sa porodicom, napominje Christino, hirurg.
Učenici mogu zatrebati pomoć, na primer, prilikom prelaska od jednog časa do drugog, naročito ako zgrada nema lift.
Što se tiče akademskog dela, student-atleti možda neće biti u mogućnosti da završe svoje zadatke na vreme, odmah posle operacije. Rasprave o zadacima za nadoknadu, dodatnom vremenu i kontinuiranoj podršci pomoći će im da završavaju lekcije tokom preostalog perioda oporavka.
U slučaju Therese, njena škola joj je dozvolila da radi sa fizičkim trenerom u školi, a nastavnici su joj obezbedili školsku literaturu unapred ako bi morala da izostane ili napusti čas ranije. Nastavnici su joj takođe dali dodatno vreme za završavanje zadataka, rekla je Education Week.
Pored toga, resursi kao što je sportski psiholog korisni su za oporavak student- atleta, iako nisu sve škole zaposlile takve stručnjake, rekao je Justin Smith, sportski klinički stručnjak koji radi sa srednjim školama i koledžima u Tenesiju.
„Problem je što su stvarno stručnjaci koje [student-atleti] treba da vide, poput sportskog psihologa, teško dostupni osim ako niste u većem, metropolitanskom području,“ rekao je Smith.
Talas barijera ponekad stoji na putu. U jednom slučaju, Smith je radio sa srednjoškolskim student-atletom koji je imao PTSP, depresiju i anksioznost zbog nadolazeće neizbežne operacije. Smith je osigurao da učenik vidi sportskog psihologa, ali na žalost posle tri sesije taj stručnjak nije mogao da nastavi da viđa tog učenika zbog ugovora koje imao sa drugom školom. „To me je veoma obeshrabrilo, veoma frustriralo za atletu i za tog roditelja,“ rekao je Smith.
Ali kada škole nemaju pristup sportskim psiholozima, sportski treneri mogu biti „set of ears to listen to the athlete,“ rekao je Smith.
Kada je Whitson, učenica koja je razbila i desno i levo ACL, bila u procesu oporavka, njen košarkaški trener u srednjoj školi, Lucas Andrews, svakodnevno ju je proveravao, rekla je.
„On je uvek pazio da budem zbrinuta i podržana, i da se osećam i dalje kao deo tima, i da moj oporavak nije moj jedini posao,“ rekla je Whitson.
Andrews je čuo priče o student- atletama koji se povrede i ne dobijaju kontakt od svojih trenera, pa je zaista nastojao da održava komunikaciju sa svojim sportistima, rekao je Education Week.
„Verovatno smo je svakodnevno obilazili,“ rekao je, aludirajući na svoju ulogu i ulogu ostalih u trenerskom timu. „Reili je bila devojčica koja je dolazila i jela ručak u mojoj učionici svaki dan, pa smo uvek imali stalnu komunikaciju.“
Long-term effects of ACL tears
Postoji dokazana veza da je tokom poslednjih 20 do 25 godina onima sa ACL povredom možda potrebna zamena kolenskog zgloba kasnije u životu. Ali dugoročni efekti se još proučavaju.
„Ako koristite duvan ili pušite ili ste izloženi duvanu na duže staze, postoji puno zdravstvenih stanja koja proističu iz toga,“ rekao je. „Ali bilo nam je potrebno jako dugo da stignemo do toga, i još nismo tu sa ACL-ovima.“
Whitson, koja je kandidatkinja za narednu fakultetsku godinu, rekla je da su njene povrede uticale na to da se bavi sportskom psihologijom. Planira da ovog leta postane sertifikovani lični trener.
U slučaju Therese, seniorke iz Teksasa, vratila se sportu — kao menadžer drill tima. Ona retrospektivno gleda na svoje srednjoškolsko doba sa toplinom. Njen ACL joj je omogućio da se uključi u druge školske organizacije i preuzme više liderskih uloga, rekla je Education Week.
Rastrgan ACL „gurnuo me u pravom smeru i naveo da cenim ono što imam i da cenim sebe,“ rekla je Theresa. Naučila je „da radim više stvari [i] da se ne plašim šta će se desiti.“
