Kao što sve veći broj roditelja upozorava na prekomernu upotrebu tehnologije u učionicama njihove dece, nedavno objavljena anketa donosi jasniju sliku — i podatke — u tu debatu.
Dok tri četvrtine roditelja želi da škole uspostave dnevna ograničenja vremena provedenog pred ekranom, ista ta grupa kaže da je upotreba računara i tableta u njihovim školama već otprilike u odgovarajućem obimu, prema istraživanju Nacionalnog roditeljskog saveza (NRS). (Samo 1 odsto roditelja kaže da njihovo dete treba da ima potpuno nulto vreme pred ekranom u školi.)
Roditelji takođe ne percipiraju vreme provedeno pred ekranom kao univerzalno loše. Generalno, skloniji su da vide društvene mreže kao negativan uticaj na živote svoje dece nego pozitivan, dok je suprotno tačno za internet.
Važno je da lideri škola i okruga prepoznaju da su roditeljski stavovi prema tehnologiji nijansirani i specifični za tip tehnologije, rekla je Keri Rodrigues, predsednica Nacionalnog roditeljskog saveza. Kao primer je navela mobilne telefone.
“Roditelji telefone prvenstveno vide kao komunikacioni alat,” rekla je. “Vide društvene mreže i aplikacije na telefonima kao toksične. I one treba da budu regulisane, strogo ograničene. Ali ih ne posmatraju isto. A kada ih mešamo [u školske politike vezane za tehnologiju], tu nas gubite.”
Četrdeset četiri odsto roditelja kaže da savezna politika nije dovoljno zaštitila decu od društvenih mreža, a 38% kaže isto za AI.
Anketa je obuhvatila odgovore 1.527 roditelja đaka u javnim školama K-12 od 28. maja do 1. juna.
Otpor roditelja prema tehnologiji pokreće politiku
Nakon brzog povećanja primene tehnologije u školama, podstaknutog pandemijom i učenjem na daljinu, neke grupe roditeljskih zagovornika počele su da se suprotstavljaju. Donosioci politike su reagovali.
I republikanski i demokratski zakonodavci u gotovo 20 država ove godine pokrenuli ili podržali zakonske inicijative usmerene na ograničavanje korišćenja tehnologije u školama na različite načine — na primer, dajući roditeljima veću kontrolu nad korišćenjem tehnike u učionicama njihove dece ili ograničavajući korišćenje AI u školama.
U aprilu je Distrikt javnih škola Los Anđelesa Unified — drugi po veličini u zemlji — usvojio rezoluciju koja uvodi maksimalna ograničenja gledanja ekrana u školi, zabranjuje upotrebu digitalnih uređaja učenicima od predškolskog uzrasta do 1. razreda i zabranjuje učenicima da sami koriste YouTube i druge video streaming platforme. Koalicija roditelja koja je inicijalno formirana u Los Angelesu i danas ima nacionalnu mrežu, „Schools Beyond Screens“, zagovarala je ovu rezoluciju.
Roditelji i dalje žele da njihova deca budu tehnološki pismena
Samim tim što su neki roditelji zabrinuti zbog količine vremena koje njihova deca provode pred ekranima u školi, ne znači da žele da se tehnologija zabranjuje, izjavila je Rodrigues. Ovo je naročito tačno kod veštačke inteligencije, za koju roditelji prepoznaju da će biti deo života njihove dece.
Anketa NPU otkrila je da 9 od 10 roditelja želi da škole budu fokusirane na pripremu učenika za buduće poslove, i sve više to znači učenje kako da se AI koristi odgovorno. Polovina roditelja kaže da će biti suštinski ili veoma važno da njihovo dete u budućnosti koristi AI alate.
Šezdeset tri odsto smatra da podučavanje učenika kako efikasno koristiti AI treba da bude fokus naredne školske godine.
Gde roditelji deluju posebno odlučno, to je transparentnost o tome kako AI koristi se u školama: snažne većine žele da budu obaveštene ako njihovo dete komunicira sa AI ili ako se informacije ili rad dece dele sa AI.
S obzirom na to koliko brzo AI postaje sastavni deo popularnih alata za obrazovanje, škole bi trebalo da uzmu u obzir ove nalaze, rekla je Rodrigues. Trećina roditelja je dala školi ocenu A za jasnu politiku prema tehnologiji i AI.
“Roditelji zaista žele da postoji opseg bezbednosnih mera i realna bezbednosna pravila o AI, puna transparentnost porodicama i stvarna zaštita podataka dece,” izjavila je. “U isto vreme, oni zaista žele da njihova deca budu spremna za budućnost. Žele da budemo sigurni da ne biramo između njihove sigurnosti i njihove pripreme za poslove i ekonomiju budućnosti.”
