Kada ljudi pomisle na čas računarskih nauka, verovatno zamišljaju slike nula i jedinica — a ne svesnost. Ali postoji mnogo načina na koje računarstvo može podržati svesnost učenika i socijalno-emocionalno učenje, i obrnuto.
Pred svega, računarstvo je sve o isprobavanju stvari, neuspehu i ponovnom pokušaju — pružajući učenicima obilje prilika da nauče kako da upravljaju svojim emocijama i grade otpornost, izjavila je Nadia Taylor, stručnjak za implementaciju računarskih nauka u kancelariji za putanje učenika u školama grada Njujorka.
„Učenici, kada naiđu na greške prilikom programiranja, frustrirani su, ljuti, ponekad posramljeni,” izjavila je. „Osećaju sve ove različite emocije jer su uložili mnogo napornog rada u kreiranje programa i onda pronađu grešku.”
U tome leži korisnost socijalno-emocionalnog učenja.
Stvaranje socijalno-emocionalnih veština može pomoći učenicima ne samo da identifikuju emocije koje osećaju, već i da dobiju strategije kako da ih produktivno upravljaju, rekla je Taylor.
Taylor je izlagala o ovoj temi na ISTELive 26 + ASCD godišnjoj konferenciji u Orlandu, Florida, u junu.
Socijalno-emocionalno učenje ima važno mesto u časovima računarstva — i drugih STEM disciplina — više nije samo alat koji učenici koriste da bi rešavali probleme. Kao nastavnica u učionici, Taylor je koristila digitalne mere raspoloženja kako bi učenici mogli da podele s njom i razredom kako su se tog dana osećali.
„Ovo je nešto što smo mogli sačuvati, a zatim bih mogla da ga pogledam kasnije i čak uradim brzu procenu kako bih proverila stanje učenika,” izjavila je.
Mere raspoloženja se mogu — i često su — voditi na papiru, ali Taylor je rekla da joj se više dopada imati digitalne podatke koji ne mogu lako da se izgube i koji olakšavaju praćenje trendova.
Čak i u nastavi gde je cilj da učenici koriste digitalne uređaje, nastavnici i dalje moraju voditi računa o ukupnom blagostanju učenika i uzimati tehničke pauze kako bi im omogućili da se kreću ili makar odmore mozak, rekao je Sean Arnold, direktor putanja školskih puteva za distrikt u Njujorku, koji je izlagao zajedno sa Taylor.
„Bilo da je u pitanju kratka pauza za jogu, čak i ako sedite u stolici, čak i ako niste pokretni, aktivnosti za odmor mozga za učenike moraju biti uključene u svakodnevni plan svima,” rekao je, „posebno kod mladih ljudi jer inače mozak ne može da obradi ono što je došlo prethodno i ne može da se pripremi za ono što sledi.”
Na kraju, postoje i popularni nastavni alati koji se koriste u računarstvu i koji mogu podržati socijalno-emocionalno učenje i u računarstvu i u drugim predmetima, rekla je Taylor. Jedan primer: debagovanje gumenom patkom.
„Ovo je strategija rešavanja problema u kojoj programer govori naglas gumenoj patki ili nekom neživom predmetu i opisuje svoj kod red po redu. Izgovaranjem naglas šta radi, postaje lakše uočiti greške. Ovaj pristup pomaže učenicima da izgrade važne socijalno-emocionalne veštine poput rešavanja problema, iteriranja nad idejama i nezavisnosti.”
Nastavnici u bilo kom predmetu mogu koristiti ovu strategiju, rekla je Taylor, i nije nužno da se radi sa gumanim patkama. Profesor engleskog jezika/književnosti može naterati učenike da naglas pročitaju svoje eseje pred plišanim životinjama kako bi im pomoglo da uoče greške u interpunkciji.
„Iako zapravo razgovaraju sami sa sobom, primećuju šta se dešava i hvataju te greške dok o tome razgovaraju,” izjavila je. „Bio sam veliki zagovornik principa ‘pitaj tri puta pre mene’: pitaj sebe i patku, zatim pitaj osobu pored tebe, a ako treba, dođi kod mene na kraju. … Želimo zaista da izgradimo tu nezavisnost.”
