Istraživači i nastavnici primete snažan interesovanje za časove svetskih jezika u školama Sjedinjenih Američkih Država, iako promene u saveznoj politici mogu dodatno da zakomplikuju mogućnost škola da ponude takve kurseve.
Nova anketa Pew Research Center-a, sprovedena ovog proleća nad više od 3.500 Amerikanaca, pokazala je da 4 od 10 građana smatra da je izuzetno ili veoma važno da deca koja odrastaju u SAD nauče neki drugi jezik osim engleskog. Više od polovine Amerikanaca (53%) smatra da su škole u SAD visoko obavezne da ponude časove španskog jezika.
Anketa je ispitala povezanost između pogleda Amerikanaca na globalni položaj njihove zemlje i njihovog mišljenja o tome koliko je važno da deca uče drugi jezik i koje jezike bi škole trebalo da nude, rekla je Марија Смeркoвић, istraživačka saradnica u Pew Research Center.
Istraživači su otkrili da se postoji veza između percepcije uticaja SAD u svetu kao opadanja i sklonosti da se smatra važnim da deca koja odrastaju u SAD nauče drugi jezik pored engleskog.
Ipak, istraživanje je pokazalo da, uprkos velikom interesovanju za učenje jezika, u školama i dalje postoje praznine između traženog broja kurseva i onoga što je stvarno ponuđeno.
„Moramo da pomognemo našim školama da osiguraju dovoljan broj kvalifikovanih nastavnika i programa kako bi se odgovorilo na važnost koju javnost pridaje učenju stranih jezika u školama“, rekao je Lars Paska, izvršni direktor ACTFL (Američkog saveta za nastavu stranih jezika).
Istraživači beleže visok interes za svetske jezike
Pew-izveštaj je otkrio određene nijanse u tome ko je najverovatnije sklon da podrži nastavu jezika u školama SAD.
Na primer, odrasli koji kažu da žive u urbanim sredinama posebno su verovatniji da smatraju da je učenje jezika važno (52%) u poređenju sa onima koji žive u predgrađima (40%) i u ruralnim područjima (28%).
Demokratska stranka je oko dvostruko sklonija nego Republikanska da kaže da učenje jezika osim engleskog predstavlja izuzetno ili veoma važan cilj, a istraživači su ustanovili da razlika ostaje čak i kada se uzmu u obzir faktori kao što su starost, pol, obrazovanje, urbanizacija, etničko poreklo i mesto rođenja. Izveštaj je takođe pokazao da su imigranti i Amerikanci rođeni na Portoriku gotovo dvostruko skloniji nego osobe rođene na drugim mestima u SAD da kažu da je učenje jezika osim engleskog izuzetno ili veoma važno (60% nasuprot 36%).
U 2019. godini, otprilike 9 od 10 američkih poslodavaca reklo je članovskoj organizaciji ACTFL da se oslanjaju na radnike sa znanjima jezika osim engleskog, a više od pola je ocenilo da očekuje porast potražnje za višejzičnim radnicima u narednih pet godina, rekao je Paska.
Međutim, koristeći podatke 2024. Nacionalnog centra za statistiku obrazovanja, Pew centar je identifikovao disbalanse između potražnje za učenjem jezika i onoga što škole stvarno nude.
Na primer, dok 53% Amerikanaca smatra da je veoma ili izuzetno važno da škole ponude španski jezik, samo 40% svih škola u SAD nudi španski kao zaseban predmet.
Ukupno gledano, podaci iz 2024. pokazali su da 43% svih javnih škola nudi časove iz svetskih jezika, pri čemu je najviši udeo zabeležen u regionu Severoistočnog dela zemlje, 51%.
Izazovi ostaju u ponudi časova jezika
Historijski gledano, jedan od najvećih prepreka s kojima se škole suočavaju pri uvodu časova svetskih jezika jeste pronalaženje dovoljnog broja nastavnika.
Najnovija Nacionalna anketa o nastavi i vođenju učenika pokazuje da je, od škola K–12 koje su imale praznine u nastavnicima svetskih jezika u školskoj godini 2020–21, 42,5% javnih škola i 31,7% privatnih škola smatralo da je veoma teško popuniti ta mesta ili da nije bilo moguće popuniti ih.
Mnogo faktora doprinosi poteškoćama u nalaženju dovoljnog broja nastavnika svetskih jezika, uključujući i mali broj govornika za određene željene jezike u SAD. Na primer, Pew-ovo istraživanje pokazalo je da 1 od 5 Amerikanaca smatra da je važno da američke škole ponude mandarinski kineski, ali procene Američkog uredničkog zavoda za ankete iz 2024. pokazuju da samo oko 1% Amerikanaca govori kineske jezike, uključujući mandarinski i Kantonski, kod kuće.
Promene federalne politike, poput izvršne naredbe predsednika Donalda Trampa kojom je engleski proglašen zvaničnim jezikom zemlje dok potencijalno umanjuje vrednost bilingvizma, raspad federalnog ureda za sticanje znanja engleskog jezika i novi predlog da se u Head Start programima zahteva isključivo engleski, sve to dodatno otežava školama da ponude više programa svetskih jezika, rekao je Paska. Promene u programima za radne vize takođe mogu uticati na rezervoar nastavnika.
Ali, politike na državnom nivou sve više podržavaju rast mogućnosti za učenje jezika. Na primer, sve države i Distrikt Kolumbija sada nude pečat biliteracije, posebnu notaciju na srednjoškolskim diplomama kojom se učenicima priznaje dvostruko znanje jezika. Iako je još potrebno povećati svest učenika o ovoj prilici, Paska kaže da je to i dalje koristan alat u politici obrazovanja.
„Mislim da je ovo područje obećanja za našu profesiju, i zaista ohrabrujemo države i okruge da nastave da ulažu u ove pečate jer oni pružaju veoma vidljiv način da deca pokažu svoje znanje jezika.“
