Školske uprave bile su zarobljene u spornim političkim raspravama u poslednjim godinama.
Podstaknute besom zbog mera nošenja maski i politika vakcinacije tokom pandemije, sukobi sa roditeljima i članovima zajednice potom su se proširili na druge oštre teme poput prava transrodnih učenika i pitanja da li treba ukloniti određene knjige iz školskih biblioteka.
Ako gledamo šire od javne rasprave na sastancima školskih uprava, roditeljima i zajednicama nije lako doći do informacija o tome kako njihovi članovi uprava glasaju po nekim od ovih tema. Sada, po prvi put, nacionalni kontrolni panel će prikupljati i prezentovati podatke o tome kako škole uprave u 161 distriktu glasaju na pet tema: zabrane knjiga, politike prema učenicima LGBTQ, ograničenja onoga što nastavnici smeju da podučavaju, izbor privatnih škola i prisustvo agenata imigracione kontrole u školama.
Nadzorna ploča je kreirana od strane organizacije School Board Spotlight, progresivne nevladine organizacije koja informiše javnost o političkim sklonostima članova školskih uprava. School Board Spotlight podržava Pipeline Fund, organizaciju koja bira i obučava različite progresivne kandidate za državne političke pozicije.
Iako su većina izbora za školsku upravu nepartijski, nadzorni panel informiše korisnike o političkim afinitetima članova odbora koji su se kandidovali u partisijskim utrkama.
Godine 2023, School Board Spotlight započeo je istraživanje o tome kako lokalne i nacionalne političke rasprave utiču na odluke koje donose članovi školskih uprava. To istraživanje se proširilo na nacionalni nivo i postalo osnova za ovaj panel.
„Sada, ne samo da možete da znate ko je član vaše školske uprave, već i šta se dešava u vašem školskom odboru,” izjavila je Denise Feriozzi, izvršna direktorica Pipeline Fund. „Da li [članovi uprave] rade za vašu decu, ili se odvlače pažnja na neke od ovih tema kulture rata?”
Feriozzi želi da doda još tema, poput veštačke inteligencije, na nadzorni panel, kao i da proširi broj distrikta na veći broj okruga. U međuvremenu, nada se da roditelji i članovi zajednice mogu iskoristiti informacije iz panela da podstaknu školske uprave da izbegavaju podeljene debate i da se fokusiraju na osnovne potrebe učenika, poput školske ocene i bezbednosti.
Ovaj panel mogao bi biti koristan roditeljima koji ne mogu uvek prisustvovati sastanku školskog odbora kako bi saznali o važnim glasanjem, rekla je Rachel White, vanredni profesor na Katedri za obrazovno rukovodstvo i politiku na Univerzitetu Teksasa u Ostinu. White se bavila time kako funkcionišu školske uprave i ranije je i sama bila član odbora.
Međutim, White je istakla da nije lako reći da školske uprave treba da izbegavaju kontroverzne debate. Rekla je da je teško „odvojiti osiguravanje da svi učenici imaju pristup visokokvalitetnom obrazovanju od cenzurisanja nastavnog programa. Ta dva pitanja mogu, u nekim slučajevima, biti usko povezana.”
Kako su izabrani distrikti?
Feriozzi je rekla da 161 distrikt uključenih u panel dele slične karakteristike: broj učenika veći od 10.000, smešteni u manje gradove ili prigradske sredine, sa 10–50% učenika koji potiču iz manjinskih zajednica. Ovi distrikti su takođe „ideološki umereni” na osnovu glasanja, ne naginjući ni ka konzervativnom ni ka liberalnom.
Feriozzi je navela Loudon County u Virginiji kao primer. To je veliki prigradski školski distrikt koji je imao višestruke sukobe sa konzervativnim roditeljskim grupama oko zapaljivih tema kao što je predavanje o kritičnoj teoriji rase.
Politički umereni distrikti su videli da su najkontroverznija pitanja izvirila na sastancima njihovih školskih uprava, dodao je Feriozzi.
Ovo otkriće se usklađuje sa drugim nacionalnim podacima Brookings Institution koji pokazuju da su učenici u „ljubičastim” distriktima imali najveći porast konflikta tokom perioda pandemije; anketirani članovi upravnih tela iz ovih distrikata kazali su da postoji „mnogo konflikta” sada u poređenju sa pre pandemije.
Svaki školски odbor na panelu usvojio je mešavinu liberalnih i konzervativnih politika. Na primer, distrikti u Misuriju, državi koja se svrstava u crvenu zonu, usvojili su politike za ograničavanje knjiga ili kurikuluma, ali su takođe glasali protiv prisustva agenata US Immigration and Customs Enforcement u školama.
Gotovo 70% distrikta na panelu usvojilo je bar jednu od onih politika koje School Board Spotlight smatra „pro-student” politikom, rekao je Feriozzi.
Međutim, White je primetila da panel može prikriti neke važne nijanse. Na primer, školski odbor koji je glasao za uklanjanje knjige iz škole mogao bi biti označen kao „anti-student” — ali odbor bi mogao da je ukloni na osnovu zrelosti sadržaja, i protiv je uklanjanja knjiga koje ističu različite identitete učenika. Drugim rečima, politika školskog odbora je složenija nego što je trenutno označena na panelu, rekla je White. Detaljniji vodič za korisnike bi sprečio roditelje da donose preuranjene zaključke o vrednostima školskog odbora. „Za nekoga ko se tek slučajno zadesi na ovom sajtu, kako biste želeli da konzumira ovu informaciju? I koja bi bila prikladna načina korišćenja ovih informacija?” dodala je White.
Šta članovi školskih uprava misle o panelu?
Nadzorna ploča bi mogla biti resurs za članove školskih uprava koji žele da vide kako su drugi distrikti glasali o konkretnim političkim pitanjima, poput izbora privatnih škola. Ove bi informacije mogle pomoći upravama da uče od svojih vršnjaka dok razmišljaju šta im je potrebno da bi uključili roditelje u pitanja pre nego što ona postanu sporna i teška za reagovanje.
To bi uprave školskih odbora učinilo transparentnijim i povećalo njihovu odgovornost prema javnosti, rekla je White. Kada članovi glasaju, biće svesniji kako njihove odluke, imidž i vrednosti budu percipirane od strane zajednice.
Trenutni članovi školskih uprava, poput Dominique Chatters, pozdravljaju dodatnu transparentnost. Chatters je član školskog odbora okruga Chesterfield u severnoj Virginiji. Pre nego što je ušla u politiku, pitala je odbor kao zagovornica roditelja o nejednakoj raspodeli resursa između bogatih i siromašnih delova školskog distrikta.
„Ovo pomaže biračkoj edukaciji jer tako podstičemo više ljudi da izađu na glasanje,” izjavila je Chatters. „To ih uči da se obrazuju.”
