Gotovo polovina ljudi iz Generacije Z koristi veštačku inteligenciju najmanje jednom nedeljno, ali bes i anksioznost zbog te tehnologije rastu, prema novom istraživanju Gallup-a.
“Veza Generacije Z sa AI se stabilizuje, ali ne produbljuje kako se usvajanje usporava, entuzijazam opada, a skepsa raste,” zaključuje izveštaj “The AI Paradox” (Parazit AI). “Podaci crtaju sliku generacije koja nije potpuno odbacila AI niti ga potpuno prihvata — uključujući i one koji ga koriste svakodnevno.”
Generacija Z obuhvata one rođene između 1997. i 2012. godine, čiji danas uzrast iznosi 14 do 29 godina. Novo istraživanje deo je serijala Glas Generacije Z (Voices of Gen Z) kojeg sprovode Gallup, Fondacija porodice Walton i GSV Ventures. Oko 44 odsto od 1.572 člana Generacije Z ispitana krajem februara i početkom marta ove godine su učenici uzrasta 14–18 godina, a izveštaj nudi nekoliko zaključaka zasnovanih na toj populaciji.
Gotovo tri četvrtine učenika K–12 u anketi izvestilo je da njihove škole usvajaju pravila o korišćenju AI za školske zadatke, što je porast u odnosu na 51% iz prošle godine. I 65% kaže da im škole dozvoljavaju korišćenje AI za školske zadatke, u odnosu na 55% u 2025. godini. A 49% kaže da smeju pristupiti AI alatima na školskim računarima, u poređenju sa 36% u 2025. Godini.
Jedan opšti rezultat ankete, ne razvrstavajući po uzrastu K–12 nasuprot starijim članovima Generacije Z, ukazuje da se negativniji sentiment prema AI povećao među ovom generacijom.
Entuzijazam prema AI opao je za 14 procentnih poena u odnosu na 2025, na 22% ove godine, a nada je pala za 9 poena, na 18%, dok je ljutnja porasla za 9 poena, na 31%.
Education Week razgovarao je sa Zachom Hrynowskimom, višim istraživačem u obrazovanju u Gallupu i vodećim autorom izveštaja, kako bi dobio uvide u to šta ovi nalazi znače za škole.
Šta vas je najviše iznenadilo kod ovih rezultata istraživanja?
Najviše nas je iznenadilo upravo to što su se mnogi od tih pristupa i procene s godinama značajno promenili. Prvo, utvrđeno je da je korišćenje AI ostalo prilično stabilno. Iako AI postoji već dodatnu godinu, jasno je da se sve češće integriše u školske i radne sredine.
Međutim, ono što se menjalo iz godine u godinu bilo je njihovo osećanje prema AI. Prošle godine, 2025, najčešći osećaj vezan za veštačku inteligenciju bila je anksioznost.
Posle toga sledila su osećanja uzbuđenja i nade, pa se moglo pretpostaviti da se radi o balansu: nova tehnologija se ne prihvata potpuno, postoji doza nervoze, ali i uzbuđenje zbog mogućnosti koje ona nosi.
A kako su se ti obrasci promenili u poslednje vreme?
Brzo prelazimo na ovu godinu: primetili smo da su pozitivne emocije — uzbuđenje i nada — značajno opale u odnosu na prethodnu godinu. U isto vreme, zabeleženo je i porast ljutnje iz godine u godinu; tako da su 2026. godine najzastupljenije emocije ljutnja i anksioznost, dok su osećaji uzbuđenja i nade najmanje prisutni.
Koji su najveći zaključci za nastavnike?
Primećujemo da škole i radna mesta koriste ovu tehnologiju sve više. Veći broj učenika kaže da njihove škole imaju politiku po tom pitanju. Oko dve trećine učenika kaže da smeju da koriste AI u učionici.
Dakle, iz godine u godinu, vidimo da škole sve više podstiču korišćenje AI, a sličan trend se dešava i na radnim mestima gde su skloniji da uspostave politike o pravilnoj upotrebi.
Ako posmatramo ukupan trend, Generacija Z se ne usvaja češće. Ali njihove škole i radna mesta to čine.
Stoga, ako sam student, čak i ako me to plaši ili ljuti, shvatam da je ovo tehnologija koju moram poznavati za budućnost svog obrazovanja i zaposlenja.
Studija pokazuje da više škola dopušta učenicima da koriste AI. Šta mislite o tome?
Ovo bi moglo da bude situacija u kojoj škole, naročito one koje se bore sa resursima, kažu: „Ako možete da nabavite besplatnu verziju ChatGPT ili Claude, ili ako vaša porodica ima pretplatu kod kuće, slobodno je koristite, ali nemamo resurse da kupimo licence za svakog učenika.”
Ali mislim da same škole imaju poteškoća da odrede jasna pravila. Kada gledate na godišnji rast, lepo je videti da više škola pruža ove smernice učenicima. Dakle, sa aspekta politike, bolje je da se uspostavi jedno pravilo, jer učenici koriste AI.
Ako ste nastavnik ili škola, verovatno je bolje da im kažete šta predstavlja odgovarajuća ili neprihvatljiva upotreba, kako bi se njihovi postupci uskladili sa tim, nego da ostane sve u neizvesnosti, kao u divljem zapadu.
Da li mislite da neki nastavnici pitaju svoje učenike o AI, a ne obrnuto?
Imali smo i raniju anketu o veštačkoj inteligenciji u učionici, ali iz perspektive nastavnika. Nastavnici izražavaju mnogo istih briga kao i učenici. Ako ih pitate, na primer, treba li učenicima dopustiti korišćenje AI u učionici ili ne, odgovor je prilično podeljen. Nastavnici su podeljeni po tom pitanju.
Mislim da su nastavnici, na neki način, u istoj situaciji kao i njihovi učenici, gledaju na njih i uče od njih kako da koriste AI.
Da li je anketa pitala učenike da li koriste AI da bi završili svoj rad umesto njih?
Zanimljivo, mi smo to proverili na blago posredan način. Postoji pitanje koje pita: Koliko vaših sašina učenika mislite da koristi veštačku inteligenciju za svoje školske zadatke kada ne bi trebalo? Dakle, ne postavljamo pitanje direktno učeniku, jer, kao što se moglo pretpostaviti, postoji određena želja da se ne prizna prekršaj.
Ako ipak pitate učenike: šta kažu o svojim drugarima? Koliko njih koristi AI kad ne bi smeli?, otkrivamo da 41% učenika K–12 kaže da svi ili većina njihovih drugova koristi AI kad ne bi trebalo.
A da li biste, na kraju, rekli da škole treba da budu glavni vodič o odgovornom korišćenju AI?
Znamo da, do određene mere, kada škole i nastavnici vode učenike kroz način korišćenja AI u učionici, to stvara poverenje i veće osećanje sigurnosti kod učenika, čineći ih malo osnaženijim.
Vidite veću stopu usvajanja AI, vidite da su manje anksiozni, malo manje ljuti, malo više uzbuđeni i nadobudni kada im neki pouzdani odrasli, poput nastavnika, kaže: „Evo kako da koristite AI da biste lakše učili.”
