Stope izostanaka, koje su porasle tokom pandemije, još uvek nisu pale na prethodne nivoe.
Nova studija dodaje dokaze koji ukazuju na to da ovi izostanci predstavljaju trajnu prepreku rastu rezultata učenika u čitanju i matematici.
Izveštaj, koji potiče iz NWEA, uporedio je rezultate testova postignuća iz matematike i čitanja za uzrast od 3. do 8. razreda sa stopama hroničnog izostanka u 2.000 distrikata u periodu od 2019. do 2024. godine.
Distrikti sa dosledno visokim hroničnim izostankom tokom tih godina — definisanim kao to da 20% ili više učenika propušta 10% ili više dana školske godine — do 2024. godine zabeležili su slabiji akademski oporavak. Izveštaj definiše oporavak kao povratak na predpandemijske nivoe postignuća, merene 2019. godine.
Uticaj je bio izraženiji u matematici, gde su distrikti sa visokim hroničnim izostankom bili otprilike 50% udaljeniji od oporavka nego u čitanju.
Prisustvo se činilo najvažnijim u distriktima sa najvećim siromaštvom, gde je jaz u oporavku između distriktâ sa visokim stopama izostanaka i distriktâ sa niskim stopama bio veći nego u distriktima sa srednjim i nižim siromaštvom.
„Ova istraživanja ukazuju da države treba da usmere dodatne resurse ka distriktima sa visokim nivoom siromaštva kako bi se suzbio izostanak,” izjavila je Megan Kuhfeld, direktorka modeliranja rasta i analitike podataka u NWEA, autorka ovog sažetka.
NWEA-ovi podaci pokazuju da postoji samo veza između izostanka i manjeg napretka u rezultatima učenika na testovima; ne dokazuju da je jedan uzrokovao drugi. Postoji bezbroj drugih faktora koje su takođe oblikovale akademske puteve distriktâ u poslepandemijskom pejzažu.
Ako, međutim, nalazi postaju deo rastuće kolekcije dokaza koja povezuje propušteno školsko vreme sa sporijim akademskim oporavkom, to postaje važan deo priče.
U maju su novi podaci Projekta za obrazovnu priliku na Stanfordu pokazali da svaki dodatni dan izostanka učenika za period od 2022. do 2024. godine donekle usporava rast u čitanju i matematici.
Ako hronični izostanak ostane na trenutnim nivoima, biće teško da učenici ponovo uhvate prosek ostvaren u periodu pre pandemije — naročito u matematici, koja je osetljivija na poremećaje u školi nego čitanje, rekao je Thomas Kane, direktor Centra za istraživanje politike obrazovanja na Harvardu, u intervjuu za Education Week u maju.
„Stope izostanaka pogađaju čak i decu koja nisu izostajala,” rekao je. „Ako postoji druga grupa dece koja izostaje svaki dan, a nastavnici moraju stalno ponovo podučavati isti materijal, postoje pre-pandemijski podaci koji sugerišu da izostanci vršnjaka štete svima u razredu.”
Kako škole pristupaju problemu?
Ako se posmatra bezbednost i redovno poštovanje školske obaveze, hroničan izostanak ostaje naročito uporan problem.
Vrhunci su dostignuti u školskoj godini 2021-22, kada je izostanaka bilo 29%, prema analizi American Enterprise Institute koja je razmatrala podatke iz 39 država i Distrikta Kolumbije. Stope izostanaka su se od tada postepeno smanjivale, spale su na 26% u godini 2022-23 i oko 23% u školskoj godini 2024-25, ali su i dalje oko 50% više nego pre pandemije.
Škole i distrikti su isprobali razne strategije nakon pandemije, sa mešovitim rezultatima.
Česte, personalizovane intervencije — poput poseta učenicima i prilagođenih poruka — zabeležile su najviše uspeha u nedavnoj studiji istraživača sa Wayne State University. Prevazilaženje prepreka za dolazak u školu, poput prevoza i beskućništva, takođe je bilo efikasno.
Još jedna nedavna studija kompanije SchoolStatus, koja se bavi komunikacijom između roditelja i škole, pronašla je slične pozitivne rezultate od digitalnih poruka porodicama učenika u riziku od postajanja hronično odsutnim.
Dok ove intervencije imaju za cilj da promene ponašanje roditelja i učenika, neki distrikti su takođe preuredili kalendar škole u nadi da podstaknu bolje obrasce prisustva. Strateškim raspoređivanjem odmora, danima posvećenim duhu škole („spirit days“), ili radnim danima nastavnika na danima kada bi porodice mogle da preskoče, teorijski može povećati verovatnoću da učenici budu prisutni na času dosledno tokom ostatka godine, smatra se.
„Trebamo više usklađenih podataka o tome šta funkcioniše, a šta ne,” rekla je Kuhfeld, navodeći novu AEI-ovu radnu grupu o hroničnom izostajanju kao jedan primer napora da se pronađu efikasna rešenja.
Bez obzira na pristupe koje škole koriste u borbi protiv izostanaka, trebalo bi da razumeju prisustvo i akademski napredak kao delove iste slagalice, a ne kao odvojene problemе, navode autori NWEA.
„To bi moglo značiti da rani sistemi upozoravanja objedine podatke o prisustvu i akademskim podacima na isto mesto,” rekla je Kuhfeld. „To je nešto što bismo preporučili — izgradnju ovih sistema koji mogu da prate da li učenici koji izostaju iz škole isto tako zaostaju u učenju.”
