Jedna država radi na uspostavljanju prave ravnoteže u radu sa mladim učenicima koji uče engleski jezik: želi da im pruži pravovremenu podršku, a da ih pri tome ne procenjuje prerano i time ne vodi na nepotrebno remedijalno putovanje.
Do 2024. godine, kalifornijski univerzalni program predškolskog vaspitanja za četvorogodišnjake — koji se zove prelazni vrtić — sprovodio je ELPAC, isti alat za proveru koji se koristi da se formalno identifikuju učenici koji uče engleski jezik u okviru K-12 sistema, kod svojih polaznika.
Cilj je bio da se identifikuju i podrže deca sa potrebama u razvoju jezika i pismenosti pre ulaska u formalni K-12 sistem, pomažući im da započnu predškolsko obrazovanje spremni da uspeju uz svoje vršnjake koji govore engleski.
Međutim, zagovornici i nastavnici izveštavali su da su deca prekidala sve aktivnosti ili doživljavala kolaps od stresa izazvanog testiranjem. Verovali su da su neka deca pogrešno identifikovana kao učenici engleskog jezika, jednostavno zato što su bila premlada da nauče veštine čitanja i pisanja potrebne da bi prošla procenu, bez obzira na njihov glavni jezik.
U 2024. godini, guverner Kalifornije Gavin Newsom potpisao je zakon kojim se učenici prelaznog vrtića oslobađaju ELPAC-a, a identifikacije učenika kao engleskojezičkih učenika odlažu se na razred ili kad god dete uđe u javnu školu.
“Veliko nam je zadovoljstvo što se stvari kreću u pravom smeru kada je u pitanju uspostavljanje boljeg sistema koji podržava potrebe dece na razvojno primeren način i koji u isto vreme podržava njihov socijalno-emocionalni razvoj,” izjavila je Carolyne Crolotte, direktorica politike u Early Edge California, nevladinoj organizaciji koja se zalaže za izuzeće.
Napori Kalifornije da uravnoteži identifikovanje jezičkih potreba bez pretjeranog opterećenja remedijalnom podrškom odražavaju nacionalnu borbu. S jedne strane, neki stručnjaci smatraju da identifikovanje jezičkih potreba u pre-k-u pomaže vaspitačima da prilagode aktivnosti kako bi podržali sticanje engleskog jezika uz pismenost i pripremili školske distrikte da odmah po ulasku u predškolski ili prvi razred osnovne škole ponude specijalizovanu nastavu.
Drugi tvrde da postoji vrlo malo alata za skrining koji su razvojno primereni za decu od tri i četiri godine, koje tek počinju da usvajaju veštine čitanja i pisanja.
Iako bar 45 saveznih država i Distrikt Kolumbija usvojilo je zakonodavstvo koje zahteva pristup zasnovan na dokazima „nauka o čitanju“ (science of reading), samo 10 država obraćaju se ovoj temi na dubljem nivou—kroz obavezne ciljne obuke pre nego što se podučavaju ili tokom nje, ili kroz angažovanje trenera za čitanje za ovu grupu učenika, prema analizi Šanker instituta iz 2023. godine.
Kalifornija testira dva nova, prilagođena uzrastu alata za skrining
Umesto ELPAC-a — koji se oslanja na kompjuterske testove ili formalne lične procene čitanja, pisanja, razgovora i slušanja — Kalifornijski odsek za obrazovanje ove školske godine planira da pokuša dva nova alata za skrining prelaznih predškolaca, rekao je Alesha Moreno-Ramirez, direktor odeljenja za višekulturnu podršku. Novi alati više se oslanjaju na igru i pričanje priča nego na formalno testiranje.
Pokretanje pilot-projekta planira se za proleće, mada bi usvajanje zakona moglo odložiti njegovu primenu za školsku godinu 2027–2028.
Jedan alat, IPT Early Childhood, koristi šareni storyboard i interaktivne delove kako bi procenio dece razumevanje kroz pripovedanje. Ispitivač čita priču u manjim delovima i povremeno postavlja pitanja učeniku.
Drugi alat, preLAS, koristi šarene slike da angažuje decu. U jednom delu, nastavnik pokazuje fotografije očiju i ušiju, a zatim traži od deteta da pokaže svoje sopstvene.
Oba alata fokusiraju se na govorne i slušne veštine učenika, a ne na čitanje i pisanje, i očekuje se da će biti primenjeni u sve školske distrikte do školske godine 2027–2028.
Dok alati zvanično ne mogu zvanično klasifikovati prelazne predškolce kao učenike engleskog jezika, zvaničnici se nadaju da će pružiti i ranoj deci i predškolskim nastavnicima uvid u jezičke potrebe dece koje polaze ka K-12, rekla je Moreno-Ramirez. Zatim, u prvom razredu, učenici bi mogli da polažu ELPAC.
„Ovo je bolji pristup korišćenju prelaznog vrtića kao putanje koja deci omogućava uspeh već od najranijih godina,” izjavila je Crolotte iz Early Edge.
Kako države pristupaju potrebama jezika u ranoj didaktici varira
Političke odluke država o skriningu predškolaca radi utvrđivanja statusa učenika engleskog jezika veoma se razlikuju. Iako federalni zakon naređuje skrining prilikom upisa u K-12, države postavljaju sopstvena pravila za pre-k.
Jedan nedavni projekat Američkog instituta za istraživanje (American Institutes for Research), nepartijske nevladine istraživačke organizacije, i New America, liberalno orijentisane istraživačke kuće, otkrio je da 22 države i Distrikt Kolumbija uspostavile procese skrininga za pre-k, pri čemu 15 njih to zahteva. Devet država skenira pre-k učenike u proleće pre upisa u vrtić, dok 19 država ne sprovodi skrining ili procenu pre-k učenika uopšte.
Jedan državni lider rekao je timu AIR i New America projekta da ne preporučuju skrining pre-k i identifikaciju „jer ne verujemo da je razvojno primereno, a kada smo pregledali dostupne alate za skrining, nismo pronašli nijedan koji bismo smatrali primerenim za taj uzrast.” Ovakav stav su delili i drugi državni lideri, kako su rekli projekti.
Pogrešna identifikacija učenika kao učenika engleskog jezika može imati posledice
Kada deca još nemaju temeljne veštine čitanja, teško je razgraničiti da li njihovo neuspešno polaganje na testu engleskog jezika proizlazi iz nedostatka čitanja ili iz nedovoljnog znanja engleskog jezika, rekla je Sarah Novicoff, istraživačka saradnica Public Policy Institute of California (PPIC).
Ta diferencijacija je značajna, kaže ona, jer potrebe učenika određuju kako ih nastavnici i škole podržavaju. Ako učenik ima poteškoće sa čitanjem, ali poseduje potrebne veštine engleskog jezika, mogao bi biti izuziman iz nastave manjeg tipa fonetske vežbe. Ako nema dovoljno dobro poznavanje engleskog i to otežava učenje čitanja, škola može više koristiti vizuelne znakove, poput fotografija stvari iz priče, uz objašnjenje na engleskom, kako bi se premostili jazovi između jezika, dodaje.
Pogrešno identifikovana deca ponekad se izuzimaju iz redovnih časova zbog usluga podrške jezika koje im zapravo nisu potrebne, i propuštaju časove u kojima bi mogla da učestvuju, kaže Laura Hill, politološki direktor i viši saradnik PPIC-a.
Može biti teško i detetu da izađe iz programa za učenike engleskog jezika, dodaje.
Zahtevi za promenom statusa variraju od države do države, ali često obuhvataju dostizanje ciljnog rezultata na državnom testu engleskog jezika, procene učenikovog akademskog učinka od strane nastavnika, razgovore s roditeljima, i druge mere.
„Ako je to bila pogrešna identifikacija, bilo bi lepo da se ti pragovi lako prevaziđu, ali nisam sigurna da je uvek tako,” kaže Hill. „Učenik koji je pogrešno identifikovan možda je tek ispod praga da bi trebalo biti preklasifikovan, ili možda ima neku različitost u učenju koja nije stvar jezika.”
Jedno moguće rešenje bilo bi da se standardni skrining rutinski sprovodi tokom čitavog obrazovanja deteta, a ne samo jednom pri upisu, rekao je Thomas Dee, Barnett Family Professor na Stanfordovoj Graduate School of Education.
„Ako testirate decu jednom, negde na početku vrtića, a zatim ne ponovite šta se dešava sa njihovim razvojnim putanjama, mislim da su brige o ponavljanju nejednakosti, da deca ne budu u razredima gde mogu da ostvare svoj puni potencijal, legitimne,” rekao je Dee.
„Ali ako se testiranje vrši kroz intervale, to stvara prilike da deca preusmere svoje putanje ka onima koje bolje podržavaju njihov akademski potencijal,” dodao je.
Više podataka bi ojačalo rad Kalifornije, kaže istraživač
Neki stručnjaci brinu da reforme Kalifornije ne idu dovoljno daleko.
Nedostaje sistem prikupljanja podataka koji bi državnim liderima omogućio da prate koji distrikti koriste rane alate za proveru čitanja i kako njihovo sprovođenje koristi deci, rekao je Dee.
Moreno-Ramirez kaže da država planira da anketira distrikte kako bi identifikovali koji alat koriste za svoje prelazne predškolce, a pilot je „osmišljen da distrikte omogući da pruže povratne informacije Odseku za obrazovanje države” iako „nema formalnih zahteva za izveštavanje.”
Međutim, po Dee-u, snažniji podaci bi osigurali da državni i distriktni lideri mogu bolje da prate napredak kroz vreme i prilagode, bilo alate za skrining ili podršku koju učenici dobijaju.
„Na određenom nivou, letimo slepi bez podataka koji bi vodili budućim iteracijama nastojanja,” rekao je Dee. „Zabrinutost je da nismo dobro pozicionirani da razumemo da li radimo to dobro ili je li njegovo obećanje ostvarivo.”
