Potrebno je više crnih nastavnika. Dokaz se krije u rezultatima: decenijama istraživanja podržavaju pozitivan uticaj crnih nastavnika na crne učenike. U stvari, učenici različitih rasnih i etničkih pozadina imaju pozitivno mišljenje o svojim crnim nastavnicima. Međutim, zapošljavanje i zadržavanje crnih nastavnika dugo predstavlja izazov za škole.
Prema izveštaju Nacionalnog saveta za kvalitet nastavnika (NCTQ) ove zime, koji je anketirao oko 1.500 programa za pripremu nastavnika, 4 od 10 programa „aktivno čine radnu snagu manje raznovrsnom“ time što završne generacije nisu raznovrsne kao postojeća radna snaga nastavnika u državi, a ta radna snaga sama po sebi manje je raznovrsna nego studentska tela.
Da, diplomci su raznovrsniji od postojećeg nastavničkog kadra na nacionalnom nivou, ali ta raznolikost raste sporije nego sve veća rasna raznolikost odraslih sa fakultetskim obrazovanjem, zaključuje izveštaj. U mojoj domovini Pensilvaniji, na primer, udeo nastavnika iz istorijski ugroženih sredina zaostaje za ukupnim udelom odraslih sa diplomama iz sličnih sredina za 7,7 procentnih poena, prema najnovijim podacima na NCTQ-ovom panelu raznolikosti nastavnika.
Ovaj skromni napredak u povećanju broja crnih nastavnika nije dovoljan — posebno u političkom okruženju koje je neprijateljski nastrojeno prema reči “raznolikost.” Izveštaj NCTQ nudi predloge za poboljšanje regrutacije programa za pripremu nastavnika i povećanje broja crnih nastavnika, kao i drugih kandidata iz drugih podzastupljenih sredina: donosioci politika treba da povećaju plate, programi za pripremu nastavnika treba da regrutuju buduće nastavnike iz srednjih škola, univerziteti treba da ponude stipendije studentima koji žele da uđu u nastavu, a inicijative treba da plaćaju troškove licenciranja i ispita za buduće nastavnike. Ovo su dobre sugestije, ali nedostaje jedna ključna mera: iskrena posvećenost završavanju rasizma koji drži crne nastavnike van radne snage.
Danas koordinisana reakcija protiv bilo koje inicijative označene kao “DEI” postoji u lancu događaja koji seže do proterivanja crnih edukatora nakon odluke Brown protiv Board of Education. Kao što je detaljno navedeno u knjizi Leslie Fenwick iz 2022. godine, Jim Crow’s Pink Slip: The Untold Story of Black Principal and Teacher Leadership, južni školski distrikti nezakonito otpuštali, degradirali ili smenjivali desetine hiljada visokokvalifikovanih crnih nastavnika i direktora kako bi ih zamenili manje kvalifikovanim belim edukatorima u decenijama koje su usledile posle Brown. Fenwick, profesorka politike obrazovanja i bivša dekanica Škole za obrazovanje na Univerzitetu Howard, duboko se upisala u istoriju koja se često zanemaruje: istoriju intenzivnih i zajedničkih napora distriktenata da proteraju crne nastavnika i direkteore iz školskih sistema.
Rasizam se danas pojavljuje na nijansiranije načine, često ne liči na otvorene uvrede, već na dugo ukorijenjene stereotipe koji opstaju kroz ceo put nastavnika od prvog ulaska deteta u obrazovni ekosistem. Neproporcionalno isključivanje crnih učenika, visoki troškovi školovanja i ekonomske prepreke u procesu sticanja licencije nastavnika sve doprinose tome da crni nastavnici ostanu van učionica. U decenijama svog rada sa crnim budućim nastavnicima, uočio sam kako se ti „neutralni“ izazovi najviše tiču onih koji već moraju da se suoče sa rasnim jazom bogatstva. Visoki troškovi školovanja, neplaćena praksa tokom nastavničke obuke i skupi ispiti za licencu postaju predvidljivi kapisi vrata za one nastavnike koji su verovatno već morali da se zaduže, podržavaju širu porodicu i kombinuju više poslova. Obrazovne vođe i donosioci politika često zanemaruju ove suptilnije oblike diskriminacije, umesto toga pripisuju nedovoljnu zastupljenost crnih ljudi u nastavničkoj profesiji kombinaciji izbora života i radne etike.
U međuvremenu, Trumpova administracija neprestano preti školskim distriktima koji pokušavaju da diversifikuju svoju radnu snagu. Iako su neki sudovi odbacili najagresivnije i najpodeljenije politike ove administracije, distrikti moraju naći načine da protivnicima ne daju lak politički cilj. Da bi izbegli pravne i političke zamke, treba da izbegavaju zapošljavanje zasnovano isključivo na rasi i umesto toga investiraju u strategije koje proširuju kanal zapošljavanja kroz socijalno-ekonomske i lokalne načine koji pomažu svim nastavnicima koji se suočavaju sa barijerama.
Socioekonomska rešenja za uklanjanje prepreka budućim nastavnicima uključuju plaćene rezidencije, stipendije, olakšice za dug, programe “grow your own”, i puteve paraprofesionalaca do nastavnika za kandidate koji su isključeni iz profesije zbog troškova. Gde je moguće, podrška za stanovanje ili čuvanje dece takođe može učiniti sticanje ovlašćenja primetnijim. Pošto su kandidati koji potiču iz crnih sredina češće nego drugi iz porodica sa znatno manjim bogatstvom i sa znatno većim studentskim dugom u poređenju sa belim vršnjacima, navodno bezrazložne investicije u stipendije, olakšice za dug i osnovnu podršku na kraju oslobađaju finansijsku stisku mnogim budućim crnim nastavnicima. U našoj organizaciji smo uspostavili plaćene pripravničke stažove i stipendije kako bi nadoknadili troškove fakulteta, obezbedili značajne stipendije u ranim godinama rada kao nastavnika i suprotstavili se međugeneracijskom jazu bogatstva koji otežava crnim nastavnicima da izaberu i ostanu u ovoj profesiji.
Rešenja zasnovana na mestu, koja ciljaju strategije za specifične lokalne kontekste, podrazumevaju regrutovanje budućih obrazovnih stručnjaka iz oblasti teških za popunjavanje, ruralnih zajednica i školski sistema sa ograničenim resursima. Distrikti bi mogli sarađivati sa lokalnim fakultetima, javnim koledžima i obližnjim istorijski crnim koledžima i univerzitetima kako bi kandidati mogli da se obuče i predaju blizu kuće. Škole bi takođe mogle stvoriti podsticaje za nastavnike koji žele da ostanu tamo gde su najpotrebniji.
Okrugi bi takođe trebalo da grade široka saveza — sa sindikatima nastavnika, civilno-pravnim grupama, roditeljskim organizacijama, nevladinim organizacijama koje su lokalne, sa partnerima iz visokog obrazovanja, sa susednim distriktima i državnim komorama za rad — kako bi obezbedili sveobuhvatnu podršku budućim nastavnicima koji se suočavaju sa barijerama u struci. Kada se ovo okrene kao cross-sektor odgovora na nedostatak osoblja i potrebe učenika, a ne kao simbolička politička provokacija, diverzifikacija radne snage postaje teža za izolovanje i napad.
Da bismo dodali još crnih nastavnika u učionice — i da ih zadržimo tamo — potrebni su donositelji politika koji su voljni da koriste javnu politiku kako bi uklonili ove duboko ukorenjene rasne politike, procedure i stavove. Bez jasne moralne posvećenosti suprotstavljanju rasizmu, bilo koji napori će uvek biti nedovoljni. Rekrutovanje različitih nastavnika može biti veće, ali isto tako će i njihovo napuštanje struke rasti.
Biće potrebno zajedničko delovanje obrazovnih radnika, donosilaca politika, pa i sudova da priznamo istinu o sistemskom i institucionalnom istorijsko kontekstu rasističkih politika koje su namerno izbacile crne nastavnike iz američkih učionica.
