Administracija Donalda Trampa očekuje da će najmanje 2 miliona učenika od osnovnog do srednjeg školskog uzrasta širom zemlje dobiti stipendije kroz njen novi nacionalni program izbora škole, za koji projekcije kažu da će rasti do 26 milijardi dolara godišnje do 2030. godine, iznos koji daleko nadmašuje ono što se danas troši na školske obroke ili pomoć po Title I kategoriji.
Ministarstvo finansija SAD-a je u četvrtak objavilo dugo čekane predložene propise koji objašnjavaju kako će funkcionisati novi Federalni program stipendija na poreske olakšice kada bude pokrenut sledeće godine.
Projekcije sadržane u predlogu pokazuju da administracija očekuje da će program prerasti u jedan od najvećih tokova federalnog finansiranja obrazovanja. Godišnja investicija od 26 milijardi dolara bi nadmašila i dva trenutna najveća federalna finansiranja školskih programa— Nacionalni program školskih obroka i Title I za učenike u nepovoljnijem položaju, koji iznose oko 18 milijardi dolara svaki.
U okviru ovog, prvog programa te vrste, poreski obveznici će moći da doprinesu organizacijama u državama koje učestvuju i koje dodeljuju stipendije za učenike od osnovnog do srednjeg školskog uzrasta i da, zauzvrat, dobiju poreske kredite na federalnom nivou u iznosu vrednog jednaka iznosu doprinosa. Organizacije koje dodeljuju stipendije mogu dodeljivati nagrade koje pokrivaju školarinu u privatnim školama i neke troškove povezane sa javnim školama. Guverneri moraju da se uključe kako bi učenicima u njihovoj državi koristili program; do 1. oktobra, 31 država je to učinila ili je na putu da to uradi.
U četvrtak je Ministarstvo finansija, preko Poreske uprave (Internal Revenue Service), objavilo dva paketa dokumenata dok se priprema da pokrene program 1. januara. Jedan sadrži privremene propise kojima će se upravljati programom u njegovom startu. Drugi, obuhvatniji dokument, sadrži predložene propise koje se sada mogu komentarisati javno i koje će IRS finalizovati kasnije—verovatno posle početka programa 1. januara. (Agencija će morati da prođe kroz komentare pre završne verzije pravila, a planira i javnu raspravu u decembru).
Education Week se detaljno pozabavio 250 stranica predloženih i privremenih propisa i razgovarao sa stručnjacima za obrazovanje kako bi odgovorio na neke od najvažnijih preostalih pitanja o tome kako će program funkcionisati.
Ipak, ako postoji jedna stvar koju treba zapamtiti, to je: neka važna pitanja nisu obrađena; IRS kaže da će biti više informacija (više o tome u nastavku).
Evo šta sada znamo na osnovu zakona i predloženih propisa. Koristite donje linkove da preskočite na određeno pitanje.
- Koji učenici imaju uslova?
- Koliko učenika će imati koristi?
- Da li učenici javnih škola mogu imati koristi?
- Koje troškove stipendisti mogu pokriti svojim nagradama?
- Da li domaći učenici mogu dobiti stipendije?
- Koliko novca ljudi mogu donirati?
- Kako organizacije koje dodeljuju stipendije mogu koristiti taj novac?
- Kako će organizacije utvrđivati ko ispunjava uslove za stipendije?
- Da li države mogu da uspostave sopstvena pravila za SGOs?
- Ako učenici budu zaštitili od diskriminacije?
- Da li će demokratski guverneri koji su oklijevali da učestvuju prihvatiti program?
- Koje mere protiv prevara postoje?
Koji učenici imaju uslove?
Širok opseg učenika kvalifikovan je za stipendije. Prema zakonu, njihove porodice mogu da zarađuju do 300% srednjeg prihoda u njihovoj oblasti—što je širok prag i može biti i do 616.500 dolara godišnje u okrugu Santa Klara, Kalifornija, dok je minimalna hranica 107.100 dolara u okrugu Oglala Lakota, Južno-dakotska država, prema analizi EdChoice, organizacije koja se bavi zagovaranjem izbora školskog modela.
Američka federacija dece (American Federation for Children), organizacija za zagovaranje izbora škole, procenila je da bi 92% učenika u Sjedinjenim Državama moglo biti podobno ako bi sve države učestvovale.
Međutim, moraju živeti u državi koja je ušla u program. Trenutno to isključuje učenike u 19 država gde guverneri još nisu odlučili da li će učestvovati ili su rekli da neće.
Koliko učenika će imati koristi?
Kako program još nije ni krenuo, procene o tome koliko bi mogao da poraste bile su različite. IRS u svojim predloženim propisima navodi da bi 2 miliona učenika K-12 u državama koje su na putu ka participiranju moglo da dobije stipendije vredne po 12.000 dolara po osobi za potpuno pohađanje privatne škole. Pet miliona učenika bi moglo da dobije stipendije za delimično pohađanje privatne škole.
Njihove stipendije bi potekle od predviđenih 600-700 organizacija koje dodeljuju stipendije (SGOs) koje bi bile u radu u državama koje učestvuju do 2030. godine.
Stipendije bi finansirale 11 miliona poreskih obveznika koji bi doprineli ukupno 26 milijardi dolara.
Da li učenici javnih škola mogu imati koristi?
Zakon One Big Beautiful Bill Act, koji ovlašćuje ovaj program, omogućava učenicima da koriste stipendije za određene troškove povezane sa javnom školom, kao što su dodatno podučavanje i „dodatne“ usluge, poput programa pre i posle nastave.
Mnogi su čekali ove predložene propise kako bi dobili dodatnu jasnoću o potpunom opsegu troškova koje stipendije mogu pokrivati. Međutim, IRS kaže da postoji još informacija koje dolaze (vidi sledeće pitanje).
Koje troškove stipendisti mogu pokriti svojim nagradama?
Ovo je jedno od najvećih područja nesigurnosti i ostaje nerešeno čak i sada kada su propisi stigli. „Mnogo ljudi čekalo je ove propise kao način da učvrsti gde njihov model stoji u okviru koji će biti utvrđen,“ kaže Kristin Blagg, glavna istraživačka saradnica fokusirana na obrazovanje u Urban Instituteu, levo orijentisanom think tanku.
Predlog objavljen danas navodi da IRS još nije završio smernice o toj temi, ali da ih smatra „visokim prioritetom“ i namerava da ih objavi „što pre kako bi poreski obveznici mogli da na njih računaju.“
Neki od kategorija troškova navedenih u zakonu koji ovlašćuje program—kao što su školarina i troškovi smeštaja—nisu relevantni za javne škole, koje generalno nisu spremne da redovno prihvataju uplate, kaže Blagg. Drugi navedeni kategorije—uključujući podučavanje i usluge iz oblasti posebne nastave—mogu zahtevati dodatno pojašnjenje od IRS pre nego što škole mogu u potpunosti da shvate kako da počnu da naplaćuju ove usluge.
Da li domaći učenici mogu dobiti stipendije?
Propisi ne odgovaraju direktno na ovo pitanje. Čini se da porodice koje se školuju kod kuće u nekim državama mogu biti podobne za učešće, ali još postoji nekoliko nepoznanica. Porodice koje se školuju kod kuće biće podobne da koriste sredstva iz stipendije u 22 države koje ih kategorijušu kao privatne ili verske škole. Međutim, nedostatak detalja o prihvatljivim troškovima znači da nije jasno koliko bi domaći učenici mogli iskoristiti stipendije, kaže Will Estrada, stariji savetnik Home School Legal Defense Association.
U preostalim državama koje ne definišu škole koje se školuju kod kuće kao privatne ili verske verovatno neće moći da koriste sredstva iz stipendije, kaže Estrada.
„Jasno je ovde da je IRS pristupio pitanju veoma pažljivo,“ rekao je. „Ne bi me iznenadilo da će domaći učenici u nekim državama biti razočarani. Ali imamo utisak da značajan broj domaćih učenika u državama gde se školovanje kod kuće definiše kao privatna škola može da učestvuje.“
Međutim, neki zagovornici izbora školu ne vide ove predložene propise kao konačnu reč o učestvovanju domaćih učenika.
„Postoji snažan pravni argument da učenici koji se školuju kod kuće i u mikro-školama budu izdvojeni zbog proizvoljnih definicija u državnom zakonodavstvu, što nema smisla,“ rekla je Leslie Hiner, starija savetnica za pravnu politiku pri EdChoice, organizaciji za zagovaranje izbora škola. „Ne ukazuje na to gde je obrazovanje sada. Obrazovanje je sve o inovacijama i primeni novih ideja i pokušajima novih načina učenja, ali ovo izgleda da ide u suprotnom smeru.“
Koliko novca ljudi mogu donirati?
Sada razjašnjeno preostaje kako će bračni parovi moći da doniraju i dobiju odgovarajući porezni kredit. U početku jezik zakona ukazivao na to da iznos poreske olakšice može biti maksimalno 1.700 dolara ne samo za pojedince, nego i za bračne parove koji podnose zajedničku prijavu.
Predloženi propisi navode da bračni parovi koji podnose zajedničku prijavu mogu da primaju poreske olakšice do 3.400 dolara za prihvatljive donacije. Ovo je poboljšanje za zagovornike koji tvrde da bi ovo dodavanje moglo da usmeri znatno više novca u program.
Poreski obveznici bi mogli da budu kvalifikovani za dodatne poreske kredite od svojih država za donacije SGOs, podstičući ih da doniraju više od 1.700 dolara. IRS procenjuje da bi 46,5 miliona poreskih obveznika bilo podobno za i državne i federalne poreske kredite za ove doprinose.
Kako organizacije koje dodeljuju stipendije mogu koristiti taj novac?
Propisi su rešili ovo glavno pitanje, koje je bilo briga zagovornika izbora školskih modela.
Zakon kaže da 90% prihoda SGOs mora ići na stipendije. Zastupnici, međutim, tvrdili su da 10% nije dovoljno da pokrije administrativne i druge troškove vođenja SGOs, poput pravljenja marketinških materijala i uspostavljanja online platformi za upravljanje prijavama i dodelom sredstava.
Predloženi propisi su pojasnili workaround za organizacije čije operacije jesu većinski—ali ne isključivo—posvećene dodeljivanju stipendija. Za takve SGOs za koje izdavanje stipendija čini najmanje 85% aktivnosti, pravilo od 90% se primenjuje samo na prihode prikupljene kroz donacije iz federalnog programa, pod uslovom da su te donacije smeštene u odvojeni račun, ili „safe harbor“.
To znači da SGOs mogu da prikupljaju novac drugim kanalima i da ga koriste za administrativne i druge troškove. Ukratko, ovo će pomoći SGOs koje već posluju u državama koje su predviđene da učestvuju u federalnom programu, kaže Hiner.
„To znači da nevladine organizacije koje su već iskusan u poslu dodeljivanja stipendija imaju priliku da učestvuju uz sigurni harbor,“ dodala je.
Pravilo bi moglo da odvrati školskim distriktima i njihovim povezanim fondacijama od učešća kao SGOs, kaže Josh Cowen, profesor obrazovne politike na Michigan State University i istaknuti kritičar privatnih programa izbora škola. Međutim, javne škole bi verovatno imale više koristi od drugih delova zakona, dodao je.
„Previse se govori o potrebi da se SGO formira jer najjasnija forma prihoda za javni školski distrik je upravo da bude pružalac,“ rekao je. „Ne morate voditi SGO da biste vodili poslove posle škole. I distrikti mogu naplaćivati troškove za taj program posle škole pod zakonom i za povezanu SGO bez potrebe da vode sopstveni program.“
Još jedan mogući bum za donatore mogao bi doći u državama koje nude slične poreske kredite za iste vrste troškova. Prema propisima, donatori koji su podobni za državne i savezničke poreske kredite za isti trošak ne moraju da oduzmu iznos državnog kredita od vrednosti federalnog kredita. U suštini, mogli bi dobiti dva poreska kredita za istu donaciju, pod uslovom da ona prelazi 1.700 dolara.
To je značajan odstup od teksta zakona, rekao je Carl Davis, istraživački direktor Instituta za porez i ekonomsku politiku, levi orijentisanog think tanka. Zakon navodi da „federalni poreski kredit davaoca treba da bude umanjen za iznos koji se odobrava kao kredit na bilo kojoj državnoj poreskoj prijavi.“
„Ono što su u suštini uradili je: ‘Ne volimo redosled, promenićemo redosled da bismo dobili rezultat koji želimo,’“ rekao je Davis.
Kako će organizacije utvrđivati ko je podoban za stipendije?
Svaki učenik čija porodica učestvuje u federalnim programima pomoći za hranu, novčanu pomoć i subvencionisani smeštaj—uključujući SNAP, TANF, WIC, Section 8 i SSI—automatski ispunjava uslove bez potrebe da prikaže dodatnu dokumentaciju o drugim primanjima.
Napomena: Medicaid ne deluje automatski kao ni potkrepljenje za podobnost. Mnoge javne škole već koriste status Medicaid-a da odred u kojoj meri učenici imaju besplatne ili snižene obroke.
Foster deca takođe imaju automatsku podobnost za stipendije, kao i deca koja dobijaju podučavanje ili usluge posebne nastave u školama smeštenim u određenim siromašnim delovima grada.
Određivanje koje škole spadaju u te okruge—ili upisuju dovoljan broj učenika koji žive unutar njih—može biti izazovno, kaže Blagg iz Urban Institute, tokom ekonomskog raslojavanja grada poput District of Columbia. Biće zanimljivo videti da li će škole smeštene u tim susedstvima biti obaveštene da mogu da koriste ove programe u ime svojih učenika.
Da li države mogu da postave sopstvena pravila za SGOs?
Kratak odgovor je ne. Primarna uloga država u ovom programu jeste da odluče da li će učestvovati—što guverneri moraju odlučiti pre početka svake godine—i da Ministartsu finansija dostave spisak SGOs-a koji posluju unutar granica države.
Gotovo da je to sve prema predloženim propisima.
Države će morati da potvrde da SGOs koji nude stipendije učenicima ispunjavaju osnovne državno propisane uslove za dobrotvorne organizacije, a države će biti primalci godišnjih revizija. Osim toga, predlozeni propisi navode da države ne mogu zahtevati od SGOs da poštuju pravila koja su restriktivnija od osnovnih zahteva za SGOs definisanih u federalnom zakonu.
To znači da država ne može zahtevati da SGO dodeljuje stipendije samo učenicima javnih škola ili da SGO pokriva stipendije samo za programe posle škole i podučavanje. Ne može zahtevati da privatne škole koje primaju novac kroz stipendije poštuju akademičku odgovornost, poput državnih testiranja koja se primenjuju na učenike javnih škola.
Međutim, SGO može da odluči sama da fokusira svoje stipendije na određene vrste škola, učenika i usluga. (Više o tome u nastavku.)
Kako će učenici biti zaštićeni od diskriminacije?
Iako su ovo bile velike brige civilnih organizacija za ljudska prava, propisi se direktno ne bave ovim pitanjem. Ipak, jasno se navodi da države ne smeju da nameću strože kriterijume nego federalni direktor prilikom potvrđivanja organizacija koje dodeljuju stipendije.
SGO smeju da ograniče populacije koje služe—na primer, da služe učenicima samo iz privatnih škola ili samo iz javnih škola, da ponude stipendije učenicima iz najnižih prihoda, i mogu da blokiraju određene grupe učenika, kao što su učenici sa invaliditetom, LGBTQ+ učenici ili oni iz određene religijske pozadine, da učestvuju.
Države međutim ne smeju da nameću stroža pravila SGOs nego ono što propisuje federalni zakon. To znači da države moraju da potvrde SGOs čak i ako ograniče stipendije za određene grupe učenika na način sa kojim državnim zvaničnicima nije saglasno.
„Države ne bi smele da štite građanska prava učenika time što bi reklo: ako ćete dobiti preusmerene javne fondove uz naš pečat odobrenja, ne možete isključiti učenike na osnovu njihove religijske pripadnosti, na primer,“ rekla je Sarah Cohen, zamenica direktorice za državne poslove Američke federacije nastavnika (American Federation of Teachers).
Da li demokratski guverneri koji su oklijevali da učestvuju mogu da se priključe?
Trideset i jedna država je ili pristupila programu za 2027. godinu ili je na putu da to učini, prema sledbenom praćenju odluka država koje vodi Education Week. Do sada su tri guvernera odbila da učestvuju.
Svi osim jednog od preostalih nepriključnih država su demokratske orijentacije, a neki su rekli da bi voleli da mogu da postave parametre kako program funkcioniše u njihovoj državi. Neki koji još nisu objavili svoje namere ranije su rekli da čekaju da IRS izdaje ove propise pre nego što donesu odluku.
Politički razlozi su takođe u igri, rekao je Cowen. Izbori uskoro dolaze, a ovaj program nije popularan kod određenog dela demokratske baze.
„Zašto bi se upustili u program ako ste guverner… u narednih nekoliko nedelja dok su temperature visoke kao što jesu?“ rekao je. „Svaka nejasnoća ovde biće razlog da sačekate još malo pre nego što povučete poslednji potez.“
Oklijevanje demokratskih guvernera nije samo posledica predstojećih izbora, dodao je Cowen. To je i posledica njihovog neslaganja sa Trampovom administracijom.
He je ukazao na nedavne vesti da je administracija predložila ukidanje poreske oslobođenosti privatnih K-12 škola i univerziteta zbog politika koje pomažu učenicima na osnovu rase, poput obezbeđivanja stipendija.
„Da li će ovo biti još jedan način na koji administracija posledično napada javne škole?“ rekao je. „Moj pogled je da bi neki guverner mogao da kaže: ‘Program izgleda dobro, ali ne mogu da se nosim sa još šest distrikata u mojoj državi koji će biti podvrgnuti reviziji od strane Trumpa zbog neke ludosti. Zato ćemo sačekati još godinu dana da vidimo da li će to uraditi.’“
Koje mere protiv prevara postoje?
IRS navodi u svojim predloženim propisima da države sa programima kreditne olakšice na nivou poreza—ima ih 20 širom zemlje, prema analizi Education Week—budu podložne prevarama i zloupotrebama. Pod predloženim pravilima, SGOs će biti odgovorni da osiguraju da stipendije koje izdaju pokrivaju legitimne troškove. Biće im takođe zahtevano da angažuju nezavisne revizore treće strane na godišnjem nivou i njihove izveštaje šalju državama u kojima posluju.
Predloženi propisi zahtevaju da SGOs primene „razumnu proceduru za prevenciju i otkrivanje prevara i zloupotreba“, uključujući mere zaštite od dupliciranih stipendija.
