Kate Kreamer je primetila kako srednjoškolci trećeg i četvrtog razreda odlučuju da žele da postanu arhitekte, a zatim nailaze na poznati problem.
Nisu polagali fiziku, Algebra 2 ili druge srednjoškolske predmete koji su “stvarno potrebni da bi ih pripremili za upis na arhitektonski program,” rekla je Kreamer, izvršna direktorka Advance CTE, organizacije koja zagovara obrazovanje usmereno ka karijeri.
Takav oblik razdvojenosti jedan je od razloga zbog kojih je važno da se razmišljanje učenika o mogućim karijerama razvija ranije, na primer u osnovnoj školi, kaže ona.
Nacionalni izveštaj objavljen ove nedelje nudi sličan slučaj, ali na većem obimu. Komisija Američke akademije umetnosti i nauka za mogućnosti posle srednje škole kaže da Sjedinjene Države studentima nude mnogo izbora, ali premalo usmerenja u istraživanju obrazovnih i opcija na tržištu rada posle srednje škole, nudeći im “stotine vrata bez jasnih oznaka.”
Izveštaj, “Napredovanje posle srednje škole,” poziva državne zvaničnike, lidere K-12 i visokog obrazovanja, poslodavce, nevladine organizacije i filantrope da pomognu svakom učeniku da uspe, što Komisija definiše kao podsticanje razvoja veština, veza sa radnom snagom i zajednicom, i finansijske stabilnosti da bi se donosile pametne odluke o opcijama posle srednje škole.
Jedan od ciljeva, kako je istakla kopredsjedavajuća Komisije, Bridget Terry Long, jeste da srednjoškolci istražuju svoje karijerne opcije sa sigurnošću, a ne da dolaze iz stanja u kojem su “plašeći se i neodređeni.”
Izveštaj preporučuje da donositelji politika, prosvetni radnici i poslodavci preduzmu niz koraka, uključujući:
- Rad na rušenju zidova koji dele obrazovne i radne sisteme i uspostavljanje zajedničke odgovornosti među njima;
- Podsticanje donosioca politika, prosvetnih radnika i učenika da koriste postojeće programe i finansijska sredstva koja podržavaju istraživanje karijera;
- Poboljšanje prikupljanja i deljenja podataka o obrazovanju i tržištu rada na svim nivoima;
- Promovisanje trajnih veština, kao što su komunikacija i rešavanje problema, od predškolskog uzrasta pa sve do fakulteta;
- Širenje opšte svesnosti i učešća u prilikama za karijeru, fakultet i služenje zajednici; i
- Poboljšanje i proširenje pristupa finansijskoj pomoći koja podržava studentske karijerne i obrazovne ambicije.
Među članovima komisije bili su superintendenti škola, predsednici koledža, poslodavci i lideri organizacija za servis. Članovi su na ovom radu proveli gotovo tri godine, uključujući 30 sesija slušanja sa učenicima, nastavnicima i poslodavcima, prema Long, profesorki obrazovanja i ekonomije na Harvard Graduate School of Education.
Mnogo država nastoji da podstakne okruge škola da dozvole ranije istraživanje karijere među učenicima—i to može biti snažan mehanizam koji im pomaže da dublje istraže svoje opcije, rekla je Kreamer. Međutim, dodaje da je potrebno mnogo više rada, naročito u stvaranju više prilika da učenici donose informisane odluke putem saveta tokom srednje škole.
Savetovanje je godinama nedovoljno finansirano u školama, što znači da škole nemaju kapacitete da pomažu učenicima da razmotre opcije posle srednje škole, rekla je.
Savetovanje koje savetnici pružaju je “ključ za osnaživanje učenika i porodica,” rekla je Kreamer, i za pomoć učenicima da shvate opcije “koje su im dostupne u njihovim školama i zajednicama.”
Shaun M. Dougherty, profesor obrazovanja i politike na Lynch School of Education and Human Development na Boston Collegeu, rekao je da se slaže sa preporukama izveštaja o važnosti rušenja zidova između sistema podataka i među donosiocima politika.
Izveštaj opisuje agencije koje finansiraju obrazovanje, usluge i programe rada kao entitete sa odvojenim tokovima finansiranja, odvojenim pravilima o podobnosti, odvojenim standardima odgovornosti i odvojenim merama uspeha.
A student may be enrolled in more than one program, or eligible for money from more than one source, without those systems sharing data or applications.
Učenik može biti upisan u više programa ili biti podoban za sredstva iz više izvora, bez da ti sistemi dele podatke ili prijave.
U konačnici, te barijere komplikuju iskustva učenika i troše javni novac, kažu autori izveštaja.
Dougherty je nazvao uklanjanje tih barijera “najvažnijom preporukom izveštaja i najvećim izazovom za sprovođenje.”
Iskorišćavanje postojećih tokova finansiranja, a ne traženje novih
Autori izveštaja takođe preporučuju da donosioci politika prošire ciljanje oblike finansijske pomoći za fakultete, povećaju finansijsku pismenost učenika i pojednostave proces podnošenja zahteva za postsekundarnu pomoć.
Izveštaj ukazuje da su troškovi jedan od najvećih problema koji stoji na putu završetku diplome, a studenti prvog naraštaja, naročito, “mogu da misle da fakultet nije opcija ako veruju da ga ne mogu priuštiti.”
Neto cena koju studenti zaista plaćaju opala je u poslednjih nekoliko godina, ali učenici i porodice možda neće moći da pređu šok od cene prilikom razmatranja opcija fakulteta, što ih može obeshrabriti da učestvuju u karijerno orijentisanim programima posle srednje škole, navodi izveštaj.
Veći deo posla oko objašnjavanja opcija fakulteta danas pada na školske savetnike, koji u proseku služe 376 učenika po savetniku, što je znatno više od preporučenih 250, kažu autori izveštaja.
Donosioci politika su “stvarno podcijenili [oblike] savetovanja i savetodavnih usluga,” izjavila je Kreamer.
Sistemi podataka o obrazovanju i tržištu rada nisu međusobno povezani
Izveštaj opisuje neusaglašenost sistema podataka kroz K-12, visoko obrazovanje i radnu snagu kao glavni koridor koji otežava učenicima da donose pametne odluke i dobiju više opcija.
Efikasno deljenje i analiza podataka je “okosnica svakog funkcionalnog sistema odgovornosti,” navodi izveštaj. Poziva države da povežu zapise tržišta rada sa obrazovnim i zanimanjskim podacima kako bi učenici, škole i poslodavci mogli da vide koji programi vode ka karijerama. Više od 40 država ima ili gradi longitudinalne sisteme podataka, ali obrazovani i radni zapisi često su smešteni u odvojenim sistemima.
“Mnogo od najboljih dokaza koje smo generisali u poslednjih 20 godina potiče iz poboljšanog deljenja i povezivanja podataka,” rekao je Dougherty.
Postoji vrednost u tome da učenici razvijaju “trajne” veštine
Izveštaj odjekuje predviđanja nekih ekonomista da AI može da zameni početne radnike u kancelarijskim poslovima. Takođe navodi da se nedavni diplomanti već suočavaju sa rastućom nezaposlenošću i podzaposlenošću.
Škole mogu preduzeti korake kako bi zaštitile učenike od tih pritisaka, navodi se u izveštaju. Trajne veštine mogu pomoći učenicima da postanu otporniji na efekte AI u svojim karijernim putevima, kažu autori. Preporučuje se da svi učenici K-12 i studenti na fakultetu razviju digitalnu i AI pismenost.
“Ne možemo vam obećati da će, ako savladate ovu veštinu ili ovu profesiju, ta veština ili zanimanje ostati prisutno,” rekla je Long. Poslodavci su komisiji rekli da mogu da poduče učenike tehničkim veštinama potrebnim za radnu snagu, rekla je, ali “nisu dobri u podučavanju trajnih veština.”
Dougherty je rekao da škole treba da postepeno uvode različite AI sposobnosti u proces učenja, a ne da ih zabranjuju.
Kreamer je rekla da bi države i distrikte trebalo da uspostave jedinstveni spisak trajnih veština, koji su potvrđeni od strane poslodavaca i zajednice, da bi nastavnici osnovnih predmeta, nastavnici CTE i savetnici koristili isti jezik, i da bi učenici naučili da opišu te veštine na razgovorima za posao.
Da li će svest o karijeri u osnovnoj školi donositi plodove?
Zakon u SAD omogućava školskim distriktima da troše federalna sredstva posvećena karierno-tehničkom obrazovanju na napore da podrže učenike već od petog razreda, izjavila je Kreamer. Države se kreću u tom pravcu, uvodeći planove ličnog učenja fokusirane na karijerne opcije iz srednje škole u osnovnu školu.
Do srednje škole, istraživanja su pokazala da učenici počinju da formiraju “profesionalni identitet.”
„To je uzrast u kome oni praktično određuju šta misle da mogu da rade kada odrastu,” rekla je. Ako taj identitet počiva samo na zajednici učenika, društvenim mrežama ili poslu roditelja, „to je veoma ograničavajuće,” rekla je, naročito za ruralne učenike i one iz marginalizovanih zajednica.
